Kraljevački srednjoškolci na baletu u Beogradu

Oko 250 učenika i profesora iz Kraljeva, u Narodnom pozorištu u Beogradu, gledalo je balet "Ko to tamo peva" Vokija Kostića, po scenariju Dušana Kovačevića.

Učesnici veselog karavana, u kojem je ovog puta bilo najviše učenika kraljevačke Medicinske škole, koja je organizovala ovu posetu, Umetničke škole i Gimnazije, gledali su kultnu  baletsku predstavu, za koju se uvek traži karta više.

"Na ovaj način pokušavamo da mladima približimo nacionalne ustanove kulture", rekla je Biljana Bojanić, direktorka kraljevačke Medicinske škole. "Cilj nam je da negujemo njihov ukus i stvaramo publiku koja će postati poklonik viših vrednosti. Moramo mlade odvojiti od šunda. Mi obrazujemo buduće zdravstvene radnike i stalo nam je da iz naše škole đaci ponesu opštu kulturu koja bi mogla da pomogne da kao društvo svi budemo zdraviji." 

Lepa tradicija saradnje i odlazaka kraljevačkih đaka u beogradsko Narodno pozorište na najgledanije operske i baletske predstave, nastavak je saradnje ove ustanove kulture sa Kraljevom, započete pre nekoliko godina na inicijativu Aleksandre Kljajević, tadašnje direktorke Kulturnog centra "Ribnica".

Saradnja je započeta dok je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu bio Dejan Savić, koji je imao veliku želju da to pozorište poveže sa gradovima u unutrašnjosti Srbije. Kraljevčani su tada imali priliku da prvi put u svom gradu slušaju operu na otvorenom. U junu 2013. godine, na Trgu srpskih ratnika, prvaci beogradske Opere i orkestar Narodnog pozorišta izveli su najpoznatije arije iz Aide, Travijate, Toske, Trubadura.

Ovog puta, izbor je bio balet čiji je libreto urađen na muziku Vokija Kostića, u koreografiji i režiji Staše Zurovca. Baletski ansambl Narodnog pozorišta stvorio je delo koje odiše mešavinom zanosa i ironije.

"Zaista je važno deci dati mogućnost izbora u svetu koji im nudi mnogo loših sadržaja preko medija, gde im se, posebno rijaliti programima, servira bukvalno sve i svašta", ističe Aleksandra Kljajević, sada profesorka muzičkog i građanskog vaspitanja, napominjući koliko je sjajna mogućnost kada škola može da omogući đacima da neke od kvalitetnih programa vide uživo. "Kraljevački đaci dobijaju priliku da se uvere u lepotu i akustičnost koncertnih dvorana, velikih scena, da počnu da gaje ljubav prema lepom. Osim toga, u ovim ustanovama uče se ponašanju koje će im tokom života služiti kao deo opšteg obrazovanja. Oni već vrlo dobro znaju da se tokom predstava ne ustaje, kada izvođače da nagrade aplauzom, što odlično ilustruje nivo njihove kulture ponašanja u ovakvim ustanovama kulture. Zbog toga i jesu rado viđeni gosti Narodnog pozroišta u kojem je ovakve termine teško obezbediti."

Profesorka Kljajević kaže da ne očekuje da oni odjednom počnu da obožavaju klasiku, džez ili rok, ali smatra da je obaveza onih koji obrazuju decu da im predoče kvalitet onoga što u medijima današnjice možda gubi bitku sa kičom i šundom.

Bez umetnosti, okrutnost stvarnosti bi, kažu, učinila ovaj svet nepodnošljivim. Toga, možda, postajemo svesni tek kada nas umetnost razoruža i zadivi, ali - za to treba da joj damo priliku.  A balet "Ko to tamo peva", baš kao i kultni film, jeste jedan od sjajnih načina da dokaže kako na našim prostorima "život imitira umetnost daleko više nego što umetnost imitira život."