Radovan Vukojičić - jedini kovač u bruskoj opštini

Devedesetojednogodišnji Radovan Vukojičić, jedini je kovač u bruskoj opštini. Zanat je započeo kao šegrt i tada je prvi put uzeo čekić u ruke, koji ne ispušta već osam decenija.

"Radio sam ja po 16 do 20 sati dnevno. Nisam znao za radno vreme. Nijedan od mušterija nije došao za ovih godina, od 1955. da dođe tu da me ne nađe. Obavezno me nađe, Ja sam te poslove završavao. To nije moglo da promakne, da dođe mušterija da se vrati. Kažu da nikada niste zakasnili na posao. Nikada nisam zakasnio na posao", seća se Radovan Vukojičić.

U radnji je sve gotovo isto kao na početku. I danas ga služe ložišta za vatru, nakovanj, mehovi, kovačka klešta, čekići, police sa alatom. Deda Radovan je omiljen medju sugradjanima.

"Mnogo je dobar čovek, i kao kovač i kao radnik i kao meštanin ove naše opštine." Čika Radovana znam ceo svoj život. On radi od jutra do mraka. Inače je godište moje majke, iz istog su sela. Takvu energiju nisam video do sada, da neko može toliko da radi. Deda Radovan je simbol grada Brusa. Verujte da ne postoji niti deo dana niti jedan dan da Radovan nije ispred ili u svojoj radnji, a miris te radnje oseća se u celoj ulici", kažu meštani Brusa.

Kroz njegove ruke prošlo je nebrojano kilograma teškog gvožđa. Pravio je nekada čeze i kola za poljoprivredne radove, a danas izrađuje sitne alate i ograde.

"I sada mogu da vam savijem od gvožđa šta poželite, da nacrtate šta želite ja ću da uradim. Volim da radim, da vreme provodim tu. Bolje mi je nego kod kuće", kažr Radovan.

Ovaj čuveni majstor, ugledni domaćin, zadovoljan je izborom životnog poziva. Od svog posla iškolovao je sinove i sagradio kuću a jedino žali, što niko od mladih ne žali da se bavi kovačkim poslom.