Poribljavanje Velikog Rzava, jedne od najčistijih reka u Srbiji

Na svom šezdesetak kilometara dugom putu od izvora podno Mučnja do ušća u Moravicu, Rzav je reka na kojoj se smenjuju virovi i brzaci, šumski predeli i livade. Prozirna planinska voda, što rezi,po čemu je i ime dobio stanište je potočne pastrmke, lipljana, klena.

Rzavski riblji svet bogatiji je sada za 3.000 pastrmki koje su, zajedno sa ekolozima i korisnicima ribolovnog područja, u reku pustili i najmlađi čuvari prirode, đaci trećeg razreda ariljske škole kojima je čas kraj reke poseban doživljaj.

"Praktična nastava upravo na mestu gde treba da budu, na reci", kaže njihov učitelj Zoran Radović. "Na delu primenjujemo sve ono za šta smo se spremali cele godine."

Poribljavanje reke, kako je planirano, biće svake druge godine.

"Adekvatnim čuvanjem i redovnim poribljavanjem reka će zaista biti bogata ribom", kaže Milan Jovanović iz Balkan eko-tima. "Ovde nam je u planu da pravimo mušičarsko-varičarski revir, tako da ćemo, nadamo se, privući dosta stranih turista i ribolovaca."

"Rzav ima veliku sreću kada je očuvanje u pitanju, zato što na neki način sam sebe čuva jer protiče kroz pet kanjona i veoma je mali uticaj stanovništva na zagađenje", ističe Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja "Rzav".

Da ipak sve zavisi od ljudi, koji i lepotu mogu da pokvare, potvrđuje nedavni pomor ribe uzvodno u jednoj od pritoka, kao i ova divlja deponija kraj Malog Rzava gde je i mrestilište potočne pastrmke.

Ipak, većina slika Rzava su upravo ovakve i takvu reku žele da vide naši zaljubljenici prirode i oni iz evropskih zemalja.