Vaskrs u Lazarici

Srpska pravoslavna crkva danas praznuje drugi dan Vaskrsa. Svečano je bilo i u Eparhiji kruševačkoj. U porti pridvorne crkve stare srpske prestonice organizovana je manifestacija "Vaskrs u Lazarici".

Pozivu kruševačke eparhije, Turističke organizacije i Kulturnog centra grada da učestvuju u proslavi najvećeg hrišćanskog praznika, treću godinu zaredom odazvale su se i članice Udruženja sunarodnika i prijatelja Rusije "Sveslavica".

Duže od decenije aktivne su u Kruševcu, Vrnjačkoj Banji i Paraćinu.

"Cilj Udruženja je promovisanje ruske kulture, umetnosti, ali i zbližavanje ruskog i srpskog naroda", naglašava Irina Miljković, iz Udruženja "Sveslavica". "Želja je da pokažemo da su naše tradicije, običaji, naši jezici vrlo slični, da smo mi dva slična, bratska naroda." 

Vaskršnje farbanje jaja deo je zajedničke tradicije, a poslastice koje se samo u Rusiji prave predstavljene su Kruševljanima.

"Za Vaskrs pravimo kolač koji se zove kulič", objašnjava Irina Prehanova Cvijović. "Može biti raznih oblika i predstavlja crkvu, napredak u kući, porodici u njivi. Kulič se pravi od jaja i voća, i veoma je ukusan, baš kao i pasha koju za ovaj praznik pravimo od voća i sira."

Većina članica Udrženja "Sveslavica" iz rodne Rusije u Kruševac, na put dug preko 2.000 kilometara povelo je srce.  Lara je u braku već dve decenije. Prvih deset godina živela je u Moskvi, a poslednjih deset u rodnom gradu svog supruga.

"Nisam posebno osećala neku nostalgiju. Jezici su slični, tradicije su slične, a kuća ti je tamo gde je porodica", kaže Lara Radulović. "Otadžbina mi je Rusija, domovina mi je Srbija." 

Jelena Miljković je sa suprugom živeli u Moskvi, tamo su im se rodila deca:

"Zato što smo smatrali da je ovde bolji život za decu, da su slobodnija i da mogu da uživaju, odlučili smo da dođemo u Srbiju. Krenuli su u školu i sada svi uživamo. Otvorili smo i prvu rusku prodavnicu i veoma sam zadovoljna kako Kruševljani reaguju na ponudu naših tradicionalnih proizvoda." 

Prijateljstvo sa Srbima u Rusiji uticalo je i da porodica Žundrikov zauvek napusti rodni kraj i zbog toga se ne kaju. Sergeju, njegovoj supruzi i sinu, nedavno se pridružila i snaha Ruskinja.

"Dobri su ljudi, dobra je klima, toplo je, sve je lepo. Dobra je i voda, vazduh, sve", naglašava Žundrikov. "Živimo ovde više od tri godine i živećemo još dugo, dugo ja mislim."

Na radost najmlađih Kruševljana, vaskršnje darove s ljubavlju pripremljene ruski prijatelji podelili su  u porti crkve Lazarice i na Dečjem odeljenju kruševačke bolnice.

 

broj komentara 0 pošalji komentar