Bujanovac: Predstavljen izveštaj o službenoj upotrebi albanskog jezika i pisma

U Bujanovcu je predstavljen poseban izveštaj Zaštitnika građana o službenoj upotrebi albanskog jezika i pisma.

U poslednjem periodu stanje je unapređeno, ali još postoje i problemi, vezani za nedostatak stručnih prevodilaca i nedovoljnu obaveštenost građana.

Zakonski okvir postoji, pravo na upis ličnog imena u izvornom obliku je garantovano.

U praksi, srpski i albanski jezik se razlikuju. U knjigu rođenih upisuje se ime na albanskom, i isto to ime ćirilično.

Za neka slova u albanskom pismu nema alternative u srpskom. Predlog je uvođenje kataloga imena.

"Razlozi su vrlo jednostavni i ljudski, niko ne voli mu da prilikom evidentiranja imena i prezimena neko pogreši," kaže zaštitnik građana mr Zoran Pašalić.

Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela, najavljuje: „To će raditi stručnjaci koji su nadležni za jezik, prema tome oni moraju da reše na način kako je opšte prihvaćeno."

Opština Bujanovac je albanski kao zvanični jezik uvela 2002. godine.

U nekim oblastima poštuje se pravo na upotrebu jezika i pisma, a u nekim, po mišljenju predstavnika lokalne samouprave, nedovoljno.

"U mnogim državnim institucijama ne postoje kadrovi, odnosno zaposleni za znanjem albanskog jezika, onemogućava ono što zakon pruža kao mogućnost." navodi Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac.

Misija OEBS-a podržala je pripremu posebnog izveštaja. Šef misije, ambasador Andrea Oricio navodi primere dobre prakse.

U Matičnoj službi u Vranju stranka sama piše svoje ime, na svom jeziku.

"Pravo na jezik i pismo je važan činilac u demokratskom društvu, a i učenje zvaničnog jezika države ključni je preduslov za dijalog i ekonomski razvoj," naglašava ambasador Andrea Oricio, šef Misije OEBS-a.

U posebnom izveštaju Zaštitnik građana daje i preporuke, pored kataloga imena, predlaže dodatne obuke matičara i radnika u Zdravstvenim centrima, a Nacionalnom savetu da preciznije informiše građane o pravu na upis ličnog imena.