Predstava migrantkinje u Bosilegradu

Mahbuba Taheri pisala je o osećanjima, onome što je tišti i muči iako je kilometrima daleko od rodnog mesta, zemlje.

Potresne priče o životu Avganistanki koje je slušala tokom odrastanja u Iranu, o migrantskom putu prenela je na papir, pretočila u knjige.

"Priče koje pričam su uglavnom o ženama iz Avganistana koje mnogo pate i trpe, muče se. Tamo vlada veliko siromaštvo kulture i jako je teško za žene. Na njih gledaju kao na robove. I ja sam Avganistanka, želim da budem slobodna i pokažem svoje sposobnosti, " kaže Mahbuba Taheri.

Mahbubine priče je čula i Nina Džuver, autor teksta po kome je nastala predstava "Da bar nisam žensko". Prati mladu Avganistanku Zahru koja ne prihvata pordeđeni položaj u svojoj zemlji i želi novu šansu.

"Imala sam na umu, da zapravo tu zaista, u kakvim god da je okolnostima, ona je odlučila da ne odustane," objašnjava glumica Milica Stefanović, a njena koleginica Vaja Dujović navodi:

"Da na neki način približimo njihov problem, da, eto, imaju neki uvid, i da probudimo neku vrstu empatije, i tako malo je dovoljno."

Međunarodna mreža pomoći IAN i Muzičko-operska teatarska organizacija MOTO realizovale su projekat u Prihvatnom centru.

Pored predstave, obuhvatio je i muzičke i kretivne radionice.

"Da se pokaže koliko smo mi široki, otvoreni i spremni da sve te ljude, koji su toliko na svom putu napaćeni, ne samo fizički da ih zbrinemo, nego da se brinemo i o njihovom duhovnom razvoju" kaže Nataša Jović Trivić, prvakinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu i predsednica MOTO.

Mahbuba pored pisanja voli i da slika, za to je dobila priliku i pribor od donatora tek u Prihvatnom centru u Bosilegradu.