Mobilna matičarka u svrljiškim selima

U Lukovu, jednom od najudaljenijih svrljiških sela sa samo stotinu žitelja, Mirku uvek očekuju sa nestrpljenjem. Najčešće ne zbog toga što im je potreban izvod iz knjige rođenih ili uverenje o državljastvu.

Matičarka meštanima donosi lekove, plaća račune za struju u pošti, recepte za lekove:

"Mnogo je dobra. Donese šta treba. Poručimo telefonom, jer neke autobuske linije su skraćene, oko toga kuburimo."

Za Mirku nema skraćenih linija i neprohodnih puteva. Stiže do svake svoje kancelarije u četiri sela udaljena jedno od drugog po dvadesetak kilometara. Poslove matičara obavlja za žitelje 11 sela koja, kako kaže Mirka Milosavljević, većinom nemaju poštu ni ambulantu:

"Pokušavam da pomognem ljudima, jer meni to ne oduzima mnogo vremena, a ljudima znači. Jer ako oni treba da odu do Svrljiga, da se vrate, vezano za autobuski prevoz, nemaju mogućnosti da odu, neki čak ne mogu ni zbog godina da se snađu."

Tako omiljena matičarka uvek kod sebe ima plavu fascilklu sa poštom, računima, raznim formularima, lekarskim uputima, receptima, a u kolima - lekove, razne potrepštine, čak stočnu hranu.

"Da overi knjižice, u SDK da ide, za poljoprivredna gazdinstva da ljudima pomogne, i koncentrat smo sad dobili", kaže jedan meštanin. "To mnogo znači, nama je dvadesetak kilometara do Svrljiga."

Zauzvrat, ističe Mirka Milosavljević, uvek je dočeka zagrejana kancelarija, šolja kafe i iskrena dobrodošlica:

"Ako neko nešto hoće, on nađe načina, ako neće, nađe opravdanje. Ja to volim, i to radim, i radiću dok mogu."

Podršku i razumevanje ima i u porodici - njen suprug, veterinarski tehničar, i sin - vozač u Domu zdravlja, takođe su stalno na terenu, pa i sami pomažu ljudima.