Lakše do posla u Požegi

Po broju preduzeća i preduzetnika, Opština Požega je u vrhu na području Zlatiborskog okruga, ali u sredini po visini prosečne zarade. Sa 34.828 dinara Požežani su ispod republičkog proseka, a Centru za socijalni rad zahtevi za razne vrste pomoći najviše stižu u zimskim mesecima.

"Tokom zime, kada je smanjena radna aktivnost, povećani troškovi grejanja, oblačenja, lečenje, povećan je broj korisnika", ističe Đurđe Raković, direktor Centra za socijalni rad, "tako da možemo da kažemo da je negde oko tri, četiri hiljade ljudi socijalne potrebe raznih nivoa."

Socijalnu pomoć prima stotinak najugroženijih žitelja. Iako je oko dve hiljade nezaposlenih, mnogi se snalaze radeći sezonske i povremene poslove u poljoprivredi ili privredi.

"Lakše do posla dolaze nekvalifikovani ili polukvalifikovani radnici trećeg i četvrtog stepena stručne spreme, nego visokokvalifikovani radnici. Jednostavno, nemamo toliko izraženu potrebu poslodavaca koji posluju na teritoriji opštine Požega za visokoobrazovanim kadrom", ističe  Zorica Milošević, direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Užicu.

Da bi se lakše zaposlili, ljudi se sve češće odlučuju za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju u Tehničkoj školi.

Slavica Totović,  koordinatorka dokvalifikacije i prekvalifikacije u Tehničkoj školi u Požegi kaže da kandidati i ne gledaju da li postoji potreba za tim zanimanjem:

"Samo gleda neku svoju viziju i misli da ostvari, odnosno da stekne diplomu, a mi ga, uklopivši se u onaj broj koji smo dobili od Ministarstva prosvete, prekvalifikujemo ili dokvalifikujemo."

Mašinci i metalci lakše dolaze do posla, a zavarivači su uvek traženi, kaže Uroš Čolić, koji studira u Užicu, ali peče još dva zanata u Požegi:

"Planiram da se bavim turizmom, ali ukoliko ne pronađem u toj oblasti, onda mi je ovo neka alternativa ili da budem zavarivač ili livac."

Snalažljivost i marljivost odlikuju žitelje požeškog kraja, pa mnogi žive iznad statističkih pokazatelja. Nadaju se da će po završetku gradnje Koridora 11, drumska i železnička raskrsnica užičkog kraja podstaći ubrzani privredni razvoj i povećanje populacije, koja je iz godine u godinu sve manja.