Grnčarija iz Zlakuse na listi Uneska?

Mešavina kamena i gline, uz stolećima sticano i od predaka nasleđeno iskustvo, u Zlakusi, selu nadomak Užica, odvajkada, dobijaju novu, upotrebnu vrednost.

"Zaštitni znak sela i četiri veka duge grnčarske tradicije je njegovo veličanstvo zemljani lonac, izrađen u jedinstvenoj tehnici i po recepturi koja se samo ovde primenjuje.

"U svakoj zemlji imate nei vid grnčarije, ukrasne a retko koja ima upotrebnu, na način na koji mi koristimo, pogotovo na otvorenoj vatri", kaže Goran Savić iz Zlakuse.

Milan Savić je rođen 1930. godine, a grnčarijom je Počeo sam da radim kad mi je bilo 8 godine, 7-8 godina i nisam prekido nikako.Naučio sam tako od moga oca, i otac moga oca je to radio.

Uprkos tradiciji i generacijama koje su živele od njega, do pokretanja Međunarodne kolonije umetničke keramike, sredinom devedesetih godina prošlog veka grnčarski zanat je bio pred nestajanjem.

Osnovna ideja bila je da dođu umetnici koji će, na osnovu zanatske veštine i autentičnosti, praviti skulpture, objašnjava Sofija Bunardžić, autorka projekta "Keramika Zlakusa i međunarodne kolonije":

"Ne da budemo konkurenti lončarima iz Zlakuse da pravimo lonce nego da, na isti način, tom tehnikom i načinom izrade, pravimo skulpture."

Spoj tradicije i umetnosti, za gotovo dve i po decenije postojanja, radovima 330 umetnika iz 33 zemlje, udahnuo je novi život selu i podstakao posustale zlakuške grnčare.

Udruženje lončara "Zlakusa" osnovano je pre više od deset godina, kaže predsednik Darko Tešić:

"S obzirom na to da je  grnčarija počela da se izrađuje na električnim točkovima, mi smo osnovali Udruženje da zaštitimo način izrade i materijala od kojih se izrađuje ova grnčarija."

Danas je u Zlakusi više od trideset majstora, a uz obrazovni program užičke Umetničke škole autentični grnčarski zanat u Zlakusi, baš kao nekada, uspešno "živi" i čeka zvaničnu potvrdu, svetske kulturne baštine.