Samarica kao porodični posao

Vesna Grbović iz Mratišića kod Mionice primer je ekonomski snažne žene u poljoprivredi. Sa sinom Milovanom i suprugom Goranom vodi porodičnu firmu za najteži posao u šumarstvu, seču i iznošenje ogrevnog drveta do šumskog puta.

"Vodim računa o finansijama, o uplatama poreza, o isplatama radnika, o pravljenju računa u Šumskoj upravu u Valjevu, pripremanje dokumentacije za tender i ja lično je popunjavam, uspešno, i to je deo posla koji ja obavljam", kaže Vesna Grbović. "Takođe spremamo hranu za ljude. Tu mi mnogo pomaže svekrva ."

Grbovići imaju jednog teglećeg i 15 tovarnih konja za nepristupačne šume u planini kao što su ove na Maljenu. Za izvlačenje stabala koriste dva traktora sa čekrcima, ali šumski traktor neophodan im je u poslu koji se razvija.

Bez obzira na to koliko je posao težak, devetnaestogodišnji Milovan Grbović radi ga vredno i s ljubavlju:

"Otac je radio isto u šumi, i uz njega sam išao kao mali. Sa njima sam išao, gledao i zavoleo to, taj posao sa konjima. Samaricu sad radimo u zadnje dve godine, ja efektivno. Stvarno baš volim konje. Imam kući jednog, on ne radi ništa, čisto ovako ga držimo."

Samarica, kako se šumarskim žargonom zove ova delatnost, deficitarna je u zapadnoj Srbiji. Još od polovine prošlog veka na ovom prostoru uglavnom su je obavljali majstori iz Bosne, ali sve ih manje.

"Ako nestane ova delatnost, onda ćemo mi morati i tehnologiju rada da menjamo", ističe inž. Srđan Živić, šef Šumske uprave Valjevo. "Onda ćemo uglavnom imati ogrevno drvo u dužini, tako da će tog prostornog drveta praktično nestati. Zaista, te delatnosti vrlo, vrlo malo ima i ovo nam je zaista došlo kao Božji blagoslov."

Subvencije države za najteži posao u šumarstvu, koji polako nestaje, bile bi od velike pomoći ljudima koji se njime bave. Da bi nabavili polovni šumski traktor Grbovićima je potrebno između 17 i 25 hiljada evra, a to je za porodični posao velika investicija.