Podsticaj zadrugarstvu u Merošini i Blacu

Podjastrebačko selo Devča, u opštini Merošina, do sada je uglavnom bilo poznato po  proizvodnji voća. Nakon formiranja pčelarske zadruge računaju da će se brzo pročuti i po proizvodnji meda.

Prema rečima Saše Milosavljevića, iz Zemljoradničke zadruge u Devči, vrednost projekta bila je oko 6,2 miliona dinara:

"Aplicirali smo za košnice, za rojeve, za jednu liniju za brzo i efikasno vrcanje meda, zatim za kontejnere za selidbu pčela, za SMS vagice, koje obaveštavaju o unosu meda na dnevnom nivou."

Sami zadrugari imaju velika očekivanja od zadruge u osavremenjavanju proizvodnje, pozicioniranju na tržištu, prodaji.

"Najveći cilj da razvijemo pasivni kraj, selo i da uključimo što više mladih", kaže  zadrugar Dušan Milosavljev.

"Zadruga tu definitivno ima veliku ulogu, jer omogućava i malim proizvođačima da plasiraju svoju robu na tržištu", ističe Saša Petrović.

Država sa dvanaest, a opština sa dva miliona dinara, pomogli su formiranje zadruge i u Blacu, gde se većina stanovništva bavi poljoprivredom, voćarstvom i stočarstvom.

"Imaćemo traktor za obradu zemlje, berač, kojim ćemo da beremo višnje i šljive kooperantima zadruge i rashladne sisteme", objašnjava Dušan Zečević, direktor ZZ "Blačka" u Blacu.

Poljoprivredni stručnjaci očekuju da će se trend formiranja novih zadruga nastaviti i u narednom periodu, pre svega zbog gotovo izvesne finansijske podrške države, ali i upozoravaju da samo to ne bi trebalo da bude motiv.

Duška Petrović, savetodavac u PSS Prokuplje, smatra da više treba raditi na planiranju, marketingu, uvođenju novih tehnologija i standardizaciji proizvodnje.

U Srbiji je aktivno oko hiljadu i po zemljoradničkih zadruga, uglavnom u Vojvodini i centralnoj Srbiji, dok na jugu radi tek nekoliko desetina, koje uglavnom posluju kao trgovinske firme.