Isplativo uzgajanje crnog luka

U zimskom period sezonski radnici teško pronalaze posao, pa je za Milenku Križević iz Čuruga angažman na sortiranju i pakovanju crnog luka u lokalnoj zemljoradničkoj zadruzi olakšanje, jer će i tokom zime ostvariti neku zaradu.

"Teško jeste, ali puno nam znači. U selu smo, da zaradimo koji dinar. Blizu sam kuće", kaže Milenka Križević.

Zemljoradnička zadruga Čurug ima oko 500 kooperanata. Zahvaljujući hladnjači kapaciteta 600 tona, mogu da obezbede čuvanje nekih proizvoda. I pored toga je i zadruzi i proizvođačima teško da prate korak sa stanjem na tržištu.

„Sve cene repromaterijala, sadnog materijala i cene nafte, sve otišlo gore, a naše povrće ostaje dole. Al sigurno garantujem da je naše povrće zdravo i bezbednom proizvodnjom", objašnjava Vladimir Topolski, povrtar iz Čuruga.

Na domaćem tržištu luk traže veliki trgovinski lanci. Umesto, kako vreme odmiče da mu je cena viša, događa se suprotno.

"Negde se kretala 18 dinara plus PDV, pa sad već pala i na 15 dinara. To nije tržišna logika, kada imate veću količinu luka onda bi cena trebalo da bude manja, ove godine je manje rodilo, a cena je opet dosta niska. To je zbog konkurencije, ima dosta luka iz uvoza", dodaje Jovan Milin, direktor Zemljoradničke zadruge Čurug.

Crni luk je jedna od povrtarskih kultura koje sa zasejanih oko 5000 hektara imamo dovoljno za domaće potrebe i za izvoz u zemlje regiona.

Ipak zbog uvoza i lošeg skladištenja luka događa se često da godišnje propadne i četvrtina proizvodnje.