Podsticaj zapošljavanja mladih u prijepoljskim selima

Mnoga sela u prijepoljskom kraju su opustela, ali ne i sva. Žitelji jednog sela nedaleko od manastira Mileševa, ponose se što je Sveti Sava kumovao nazivu njihovog mesta koje ima budućnost.

"Dosta omladine je ostalo u selu, dosta dečice se rađa. Zato što selo kao selo, dobilo je naziv Sedobro", kaže Stana Varaklić, žiteljka Sedobra.

Možda baš zato što je u tom delu Prijepolja sve dobro, po svršetku studija u Beogradu, mladi bračni par Veraklić odlučio se da započne proizvodnju sušene organske šljive. Umesto da traže posao van Prijepolja ili inostranstvu, opredelili su se da podižu porodicu i razvijaju posao u zavičaju.

"Ali je bitno smisliti u ovom vremenu šta je to što je potrebno ljudima, šta je to što možete da prodate i šta je to što možete da proizvedete, a da vi budete zadovoljni i da sebi obezbedite posao", kaže Dragana Varaklić, proizvođač sušene šljive.

Za poslovnu ideju sredstva su dobili preko Regionalne razvojne agencije Zlatibor, koja objedinjuje projekte podrške države Srbije i donatora, posebno iz pretpristupnih fondova EU.

"Sredstva idu od pet hiljada eura, deset, petnaest i više, a kroz IPARD će se sredstva proširivati ići će i do sto, dvesta hiljada evra. Znači, to su već ozbiljna sredstva i za izgradnju prerađivačkih kapaciteta, što je najbitnije", kaže Slavko Lukić, direktor RRA Zlatibor.

Tako je i širom Srbije sedam stotina mladih dobilo sredstva za podizanje zasada malina. Ali, malo se ko odlučio na organsku proizvodnju. Organska malina iz Prijepolja, tražena je širom sveta.

"Od Japana, skandinavskih zemalja, Zapadne Evrope, Severne Amerike, arapskih zemalja, koje su sad postale isto kupci koji su dosta zahtevni", kaže Kenan Jusović, izvoznik organske maline iz Prijepolja.

Ipak, količine su nedovoljne da zadovolje potražnju, a možda je i tu ključ rešenja za mnoge mlade da pronađu način da pokrenu sopstvenu proizvodnju. Treba pratiti projekte, imati ideje i iskoristiti pretpristupne fondove EU, koji su nadohvat ruke.