Češko selo u Banatu na ivici opstanka

Dvorište nekadašnje osnovne škole danas je prazno. Posluži, ponekad, za okupljanje turista koji ovde navrate tokom leta. Pre skoro četiri decenije iz učionica je izašao i poslednji učenik - a , tek od nedavno, umesto školskih klupa, ovde su vitrine sa eksponatima koji govore o prošlim vremenima - kada je ovo banatsko seoce bilo mesto okupljanja belocrkvanskih Čeha.

U njemu je sada Etno muzej. Postavku čine predmeti iz domova starosedelaca.

"Česi vole da kažu da su Česi i da govore češki, bar oni koji su u prilici. Mešani brakovi, društvo u kome se nalaze, uticalo je na to da se sve manje koristi češki jezik", kaže Jaroslav Bodnar, Nacionalni savet češke nacionalne manjine.

Češki jezik sa elementima nacionalne kulture izučava se u Banatu, mada je seoskih škola je sve manje. U ovom mestu nekada je živelo oko sedam stotina Čeha, a danas ih je četrdeset. Tokom zime, još manje.

"Mislim da je kultura i uspela da zadrži taj česki identitet do sada, koji bi bio značajni poljuljan time što je prestalo obrazovanje", kaže  Jaroslav Bodnar, Nacionalni savet češke nacionalne manjine.

U Srbiji živi manje od dve hiljade Čeha. Asimilacija i odlazak u maticu učinili su da se broj mešatana u poslednje tri decenije prepolovi.

"U susednoj Rumuniji, koliko znamo, Česi su čim je Rumunija pristupila Evropskoj Uniji, mahom otišli i sad su to ista takva sela i ovde. I onda se i ovde i mi sada suočavamo sa istim tim problemom", kaže  Davorin Škornjička, Nacionalni savet češke nacionalne manjine.

U susednoj Kruščici, na rubu belocrkvanske opštine, škole su pune. Česi se okupljaju u "Češkoj Besedi" i crkvi svetog Vaclava, na službama i druženjima.

"Za te velike praznike, za Božić, za Uskrs, za Zavetinu je tako. Na te velike praznike puna je crkva", kaže Barbara Hana, iz Kruščice.

Bela Crkva ima nasleđeno pravo korišćenja češkog jezika. Jedina je opština u Srbiji u kojoj je češki jezik u službenoj upotrebi. Osim u Banatu, Čeha ima i na Jugu Srbija, a brojna je i manjinska zajednica u Šumadiji.