Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek u povoju

Jedino socijalno preduzeće u Čačku bavi se graviranjem sportskih pehara i medalja i digitalnom štampom. Pre petnaestak godina Vladan Petković najpre je u okviru udruženja paraplegičara radio ovaj posao, a 2005. godine osnovao i preduzeće. Svi šest zaposlenih su lica sa invaliditetom. Uspevaju da opstanu na tržištu, a imaju i određene subvencije države.

"Najvažnije što je to međuljudski odnos. Što smo eto mi i kroz udruženje i kroz preduzeće i klubove i kroz saradnju jer bez tih međuljudskih odnosa, razumevanja, požrtvovanja nema ništa. I tako da je to jedan eto naš moto koji nas drži. Verujte da je nama svaki dan kad dođemo ovde ovaj ispunjen i dolazimo eto sa radošću", kaže Vladan Petković, "Pehar ap", Čačak.

Gotovo nijedno udruženje građana u Čačku poslednjih godina nije preraslo u socijalno preduzeće. Gradska uprava ne pomaže direktno osnivanje takvih preduzeća. Ipak kako naglašavaju u lokalnom savetu za zapošljavanje prednost pri dodeli podsticajnih sredstava upravo imaju teže zapošljiva lica koja najćešće i osnivaju socijalna predezeća.

"Mi ćemo već u planu za 2018. godinu pokušati da na neki način da tu skalu podsticajnih sredstava povećamo kako bi na taj način motivisali upravo ljude iz tih marginalizovanih grupa da se više odlučuju da više osnivaju ta socijalna preduzeća", kaže Mirjana Đoković, predsednik lokalnog Saveta za zapošljavanje.

"Ono gde mi pomažemo to je u konsultantskim uslugama kao i dobijanju informacija o tome gde se mogu dobiti određeni mikro krediti koji su neophodni za poslovanje ovakvih preduzeća. Međutim dokle god ne stupi na snagu Zakon o socijalnom preduzetništvu, odnosno o socijalnim preduzećima ne možemo očekivati veliku ekspanziju otvaranja ovakvih preduzeća niti da nam ona budu razlog za upošljivost manje ili teže upošljivih kategorija", kaže Gorana Tanasković, Regionalna privredna komora Kraljevo, RJ Čačak.

Oko 1.200 socijalnih preduzeća u Srbiji zapošljava oko 10.000 ljudi, a angažovano je oko 20 hiljada volontera podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Više od polovine čine zadruge, a često su to i porodična preduzeća. Sve je to još uvek daleko od proseka u zemljama Evropske unije gde je svako četvrto novoosnovano preduzeće sa prefiksom socijalno.