Nete vido od onomad, govorite li vranjski?

Bora Stanković zadužio je Vranje svojim književnim delima. Vranjski govor koji je on zabeležio i dao mu poetski ton, u gradu se sve manje koristi u izvornom obliku. Uglavnom je to mešavina sa književnim jezikom ili žargonom. Izvorni vranjski govor još čuvaju od zaborava stari Vranjanci.

"Nete vido od onomad, a toj 'onomad' može da bude tri meseca, četiri meseca, pet meseca", kaže Vranjanac Dragoljub Tasić Tale.

Njegov sugrađanin Toma Vlajinac ističe da je izraz "onomad" univerzalni, ali da reč "otočke" (malopre) samo Vranje ima.

"Kude beše? Otočke bev kod ovog ovde. E, toj samo Vranje ima – otoč", objašnjava Vlajinac.

Samo Vranje ima mlogo sinonimi s koji se opisuje nešto što je neki urabotaja.

"Ti će kažeš: Ja sam se popela. Al' ja se potkači, aj se ti potpopni. A ja se i prekači, što se ne prekačiš i ti. Ne možeš da se prepopneš, ne može", dodaje Vlajinac.

I onija što dođev u Vranje sa strane promeniv govor, uklopiv se u sredinu.

"Kad se zberemo na kup pa pričamo, pričamo, pričamo po vranjski. Pa sećavaš li se, pa ovoj mi, pa onoj mi i tako... Evociramo uspomene", kaže Vladimir Jovanović Liferanac.

Učitelji gi od prv' razred učenici učiv da ne vikav "gi, ga, gu" – a oni pa vikav.

"Treba da koristiv sve padeže, a ne samo dva. Odakle si – iz Vranje, kude ideš – u Vranje i sve je Vranje", ističe Sunčica Stojanović, učiteljica u OŠ "Branko Radičević" u Vranju.

"Ja s moje drugarice zborim na vranjanski, jer tako sam se navikla", kaže učenica Natalija Stojmenov.

"U školu smo morali i mi da znajemo i padeži, i ovoj, i onoj, ali čim se završi čas, kad iskočiš na odmor – ili mali, ili golem, odma' vranjski si terav svi", seća se Toma Vlajinac.

Knjige što su se pisale na vranjski, pišev se i s'g, samo po retko.

"Vidim da deca, mladi, učenici, mlada omladina, voli da čita baš na dijalektu, ono što sam pisao", kaže pisac Mile Kostić Dubnica.

Stari Vranjanci vikav da je vranjski govor muzika, kao onaj što se od pantivek svira u Vranje, a taj muzika miluje dušu na svakoga koj gu sluša i s'g.

broj komentara 10 pošalji komentar
(četvrtak, 07. dec 2017, 18:45)
anonymous [neregistrovani]

Biseri

Juznjacki temperament je nenadmasan. O tome pise i Aleksandar Davinic u izuzetnoj knjzi ''Vranjski biseri''. Slatko sam se nasmejala, Hvala vam.

(utorak, 05. dec 2017, 14:17)
Žarko [neregistrovani]

Prizrensko moravički dijalekat

Videli poganca kude se protnaja kroz dupku na duvar,a dživžan se oplaši pa odlete od duvar i polomi ćeremidku!!!

(utorak, 05. dec 2017, 13:24)
anonymous [neregistrovani]

ама бре

па твој брале твој него те Вук караџић с његове новоштокавске приче замаја да има само једАн народски. код нас у Алексинац на села викују: КојО, ЧијО, МојО. А кад иде одрицање обавезно се чува нагласак на коренски глагол. попут рАди - не рАди а не по бЕоградски рАди - нЕ ради. И којО је онда правилно? по ваш ли? Неће да може. А Суботицу рецимо с они њени Буњевци боље да и не помињемо - какви су тамо тек говори и зборови.

(utorak, 05. dec 2017, 12:21)
Ајде,преведи! [neregistrovani]

@Дија леката

Чији је то језик!?

(utorak, 05. dec 2017, 11:37)
anonymous [neregistrovani]

Idem da si begam

:-)

(utorak, 05. dec 2017, 11:06)
anonymous [neregistrovani]

Dragoljub me pretekao u konstataciji

Dakle, "otoič" je legitimna reč u zapadnim srpskim dijalektima i označava isto što i "otočke", tako da Vranjanci u ovom slučaju nisu ekskluzivni.

(utorak, 05. dec 2017, 08:48)
Драагооољуб [neregistrovani]

Дија леката има на све стране!

Шта значи: Отоич очо у Бреновац? >>> Малопре отишао у Обреновац!

(ponedeljak, 04. dec 2017, 23:14)
anonymous [neregistrovani]

Kumanovski

Dojdite u Kumanovo i kje ga osetite t'j juzhnjachki govor. Vranjski se menja ama kumanovski nikad!

(ponedeljak, 04. dec 2017, 22:41)
Kumanovo [neregistrovani]

Bora Stanković

Vranjski govor i Borino Vranje danas u originalu živi samo u Kumanovu!
Kude, s'g, tuj......

(ponedeljak, 04. dec 2017, 21:58)
Gane [neregistrovani]

Piši kako si zboriš

Ne piše se: Nete vido, nego: Ne te vido!