Nete vido od onomad, govorite li vranjski?

"Nete vido od onomad, a toj 'onomad' može da bude tri meseca, četiri meseca, pet meseca", kaže Vranjanac Dragoljub Tasić Tale.

Njegov sugrađanin Toma Vlajinac ističe da je izraz "onomad" univerzalni, ali da reč "otočke" (malopre) samo Vranje ima.

"Kude beše? Otočke bev kod ovog ovde. E, toj samo Vranje ima – otoč", objašnjava Vlajinac.

Samo Vranje ima mlogo sinonimi s koji se opisuje nešto što je neki urabotaja.

"Ti će kažeš: Ja sam se popela. Al' ja se potkači, aj se ti potpopni. A ja se i prekači, što se ne prekačiš i ti. Ne možeš da se prepopneš, ne može", dodaje Vlajinac.

I onija što dođev u Vranje sa strane promeniv govor, uklopiv se u sredinu.

"Kad se zberemo na kup pa pričamo, pričamo, pričamo po vranjski. Pa sećavaš li se, pa ovoj mi, pa onoj mi i tako... Evociramo uspomene", kaže Vladimir Jovanović Liferanac.

Učitelji gi od prv' razred učenici učiv da ne vikav "gi, ga, gu" – a oni pa vikav.

"Treba da koristiv sve padeže, a ne samo dva. Odakle si – iz Vranje, kude ideš – u Vranje i sve je Vranje", ističe Sunčica Stojanović, učiteljica u OŠ "Branko Radičević" u Vranju.

"Ja s moje drugarice zborim na vranjanski, jer tako sam se navikla", kaže učenica Natalija Stojmenov.

"U školu smo morali i mi da znajemo i padeži, i ovoj, i onoj, ali čim se završi čas, kad iskočiš na odmor – ili mali, ili golem, odma' vranjski si terav svi", seća se Toma Vlajinac.

Knjige što su se pisale na vranjski, pišev se i s'g, samo po retko.

"Vidim da deca, mladi, učenici, mlada omladina, voli da čita baš na dijalektu, ono što sam pisao", kaže pisac Mile Kostić Dubnica.

Stari Vranjanci vikav da je vranjski govor muzika, kao onaj što se od pantivek svira u Vranje, a taj muzika miluje dušu na svakoga koj gu sluša i s'g.