Udruženje Čeha bez prava na povraćaj imovine

Zgradu u ulici Svetozara Markovića u centru Beograda Udruženje Čeha podiglo je 1928. godine. Tu se nalazila i nekadašnja Češka škola, a Kulturno-prosvetno društvo, do početka Drugog svetskog rata, okupljalo je jugoslovenske Čehe i Slovake. Rad Društva obnovljen je 1964., ali je ubrzo, odlukom tadašnjih vlasti, zgrada postala vlasništvo države.

Česima je na korišćenje ostavljen samo prvi sprat. Tako je i danas.

"Mi nemamo ni kancelariju, a da ne spominjem da nemamo ni sredstva da bi smo se finasirali, što je i bila ideja prilikom izgradnje ovakvog velepnog zdanja 1928. godine. Tako da, to nam daje jednu vrlo sivu perspekitvu za češku zajednicu u Beogradu", kaže Milan Furst, zamenik predsednik IO "Češke besede" Beograd.

Očekivali su da će u postupku restiticije ponovo dobiti zgradu. Međutim, zakon kaže drugačije, pa bi češka manjina mogla da ostane bez ijednog javnog objekta u zemlji.

"Pravno je to jasno. Zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, državne organe ne motivišu na taj način, već se jednostavno, zakon primenjuje. Imaju pravo na žalbu i natužbe, mada ne očekujem da će biti drugačija odluka", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Procene su da oko hiljadu kvadrata Češkog doma u centru grada, na tržištu vredi blizu milion evra.

"Zaista je žalosno da se mi sada nalazimo u situaciji da ćemo možda morati da izađemo iz ovih prostorija. Da vidimo da li možemo da ipak tu ostanemo i da nađemo neki način da preživimo", kaže Zorica Ilić, članica Upravnog odbora "Češke besede" Beograd.

"Srbija nikoga ne diskriminiše, niti zakon primenjuje selektivno. Ono što je zakonom dato kao pravo, mi to vrlo efikasno ostvarujemo", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Nakon Opštine Savski venac, Češkim domom sada gazduje Grad Beograd. Veći deo zgrade koriste Katastar, studentske organizacije i jedna politička partija. Iako je bilo zahteva, a prema zakonu o restituciji, nijedno udruženje nema pravo na imovinu oduzetu nakon Drugog svetskog rata.