Jubilej železničke stanice u Kikindi

Ova deonica postala je deo 700 kilometara duge pruge Beč-Budimpešta-Bazjaš. Time je Kikinda dobila direktnu vezu sa evropskim centrima poput Pariza, Londona, Brisela i postala važan centar, raskrsnica pruga, industrijski grad. Tek mnogo kasnije Kikinda dobija nove pruge ka Subotici, Beogradu, Novom Sadu, Đali i Aradu.

"Vozovi donose neverovatan napredak ovom gradu. Prvi parni mlin, počinje se sa proizvodnjom građevinskog materijala cigle i crepa, gradi se prvi hotel, električno osvetljenje izgradnjom električne central, počinje se sa štampanjem knjiga i novena, počinje se sa proizvodnjom svile i kudelje za italijansko tržište, organizuje se javni prevoz putnika od hotela do železničke stanice za polazne vozove...", kaže Ivan Simić, Društvo prijatelja železnice Kikinda.

O značaju pruge govori podatak da je 1857. godine to bila 13. pruga širokog koloseka izgrađena u Evropi. Značajna je i po tome što je na njoj prvi put primenjen Morzeov telegraf za sporazumevanje i regulisanje saobraćaja.

Ovom trasom išli su evropski vozovi Orijent ekspres, Ostende ekspres, Balkan ekspres i Simplon ekspres brzinom i do 140 kilometara na sat.

Negde na ovoj pruzi književnica Agata Kristi našla je inspiraciju za svoj roman "Ubistvo u Orijent ekspresu" .Pruga je uništena tokom povlačenja nemačke vojske 1944. godine.

Posle Velikog rata u Kikindu su se vratili vozovi i nastavljen je razvoj. Međutim, brojne okolnosti su učinile da Kikinda više nije ono što je nekad bila, pa je danas, umesto evropske železničke raskrsnice, postala samo polazište za dve vozne linije dnevno - za Suboticu i Beograd.