Sve više radnih mesta u Vranju

Za razliku od većine opština u Pčinjskom okrugu koje spadaju u red nerazvijenih, Vranje je izašlo iz tog kruga i čvrsto se drži u drugoj grupi razvijenih. Od početka godine zaposleno je više od hiljadu Vranjanaca, najviše u industriji nameštaja, obuće i metala, većinom po ugovoru na određeno vreme.

Pre dve nedelje zaposlio se Marko Jordanov, tapetar je u kompaniji Diva Divani,još čeka prvu platu. Milica Mladenović radi od prošle godine. Po struci je veterinarski tehničar, sada šije. Italijanska kompanija je u Vranjskoj Banji osam godina, izvozi nameštaj.

Iz Italije su i "Geoks", sa 1.300 radnika, i "Top sofa", proizvođači obuće i nameštaja. Radnike je primala i duvanska industrija "Britiš Ameriken tobako", posluju i bugarski investitori, a deo "Jumkovih" pogona zakupili su Rusi - kompanija "Spilit".

"U Vranju imamo 120 zaposlenih, planira se bude do 2.000 radnika u narednom periodu", naglašava Ivica Stanojević, koordinator ljudskih resursa u kompaniji Spilit, "kompanija smo koja ima najbolje odnose i najbolje plate trenutno u gradu."

Prosečni Vranjanac u novčaniku ima 37.500 dinara, do republičkog proseka nedostaje 10.000 dinara. Od 20.000 zaposlenih, u privredi radi 15.000, najviše u tradicionalnim za grad,industriji nameštaja, obuće, metala. Grad stvara uslove, ulaže u infrastrukturu, investitore koji primaju radnike oslobađa plaćanja takse.

"Imamo veći broj novoformiranih privrednih društva u odnosu na ugašena, tako da sada imamo registrovana 964 privredna društva i 2.200 preduzetničkih radnji, i to je u odnosu na prošlu godinu broj veći za nekih 100 privrednih novih društava", rekao je dr Slobodan Milenković, gradonačelnik Vranja.

"Jumko" je otvorio novi pogon, balistiku, "Simpo" novi salon u Skoplju, "Ansal Stil" je kupio "Zavarivač", "Alfa plam" je vodeći proizvođač grejnih tela. Privrednicima je na prvom mestu tržište.

"Pokriveni smo izvoznim poslovima što nam omogućava da jednim delom servisiramo kredite i da budemo redovni u isplati ličnih dohodaka", naglašava Ivan Petrović.

A izvozni poslovi i transport lakši su uz Koridor 10, još su dve manje deonice preostale. Gradi se i put koji će povezati Slobodnu zonu sa Koridorom.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.