Utvrđenje iz bakarnog doba u Desiću

Lokalitet Šančina dobro je sakriven u cerskoj šumi. Oko 500 m od puta, preko rečice Vrbovice, parloškog potoka i uskih staza, do njega stižu samo najuporniji. Prvu sondu, 1967. godine, otvorio je Milivoje Vasiljević. Pola veka kasnije, arheolozi su se ponovo vratili na bedem, okružen dubokim šancem.

"Ustanovili smo da objekat potiče iz bakarnog doba, to je vreme između 4000. i 3500. godine pre n. e.", objašnjava arheolog Momir Cerović. "Objekat je značajno utvrđen i očigledno je za tu praistorijsku zajednicu bio od posebnog značaja."

Ispod zemlje i vekova, arheolozi su otkrili sloj drvene arhitekture. Iako je objekat nastao pre 6.000 godina, i dalje su vidljivi ostaci takozvanog zidnog lepa, stubova, pruća i prepleta povezanih blatom i plevom, tragovi požara i otisci prstiju na keramici.

"Praznimo jamu na dubini od 5,6 metara", kaže Milenko Živanović. "Pronašli smo dosta keramike i zidnog lepa, i idemo dalje, kopamo do kraja."

Na Šančinama u Desiću otvorene su tri arheološke sonde. U svakoj od njih, pronađeni su ostaci praistorijske arhitekture. Znanjem i iskustvom, lopatama, ašovima, metlicama, pincetama, arheolozi pokušavaju da otkriju tajnu objekta koji je izgrađen kamenim i koštanim alatom.

"Ima pretpostavki da to mogu biti i neke najprimitivnije praistorijske opservatorije", navodi Cerović. "Ljudi su u to vreme, u praistoriji, mnogo više zavisili od prirode, i prosto su morali da žive u mnogo većem saglasju sa prirodom nego što mi danas živimo."

Za istraživanja u Desiću, Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo je 700.000 dinara. Arheolozi se nadaju da će finansijsku pomoć, dobiti i od grada Šapca, da bi, zbog važnosti lokaliteta, ove jeseni, završili iskopavanje.