Obnova fruškogorskih manastira

Od vremena nastanka manastiri su nebrojeno puta pljačkani, rušeni i napuštani, a najozbiljnije su stradali tokom Drugog svetskog rata.

Po istorijskim izvorima većina manastira je sagrađena u prvoj polovini šesnaestog veka, ali legende govoreda su nastajali i u periodu između dvanaestog i petnaestog veka.

Poslednjih godina intezivnije se krenulo i sa obnovom ovih srpskih svetinja.

"Imamo, recimo jedan predivan manastir koji se diže bukvalno iz pepela, tu nije bilo ničega, manastir Bešenovo. Imamo manastir Svetoga Marka kojem se takođe zida jedan predivan konak. Imamo evo naš manastir Vavedenje presvete Bogorodice i imamo obnovu konaka u manastiru Kuveždin", kaže protosinđel dr Kleopa.

Tako da nadam se u milost bođjuda ne samo gradimo zidine, nego da gradimo ono što je najpotrebnije srpskom narodu, a to je mir, ljubav i sloga.

"Od kada je Sveti Sava udario pečat da smo hrišćani, manastiri su nosioci našeg bića, naše duhovnosti našeg postojanja. Doveli su nas do nas samih do dana današnjeg, ali ne znam da li ćemo mi nositi manastire dalje i dali ćemo nositi sami sebe, jer ući u manastir i biti miljenin je pogled u samog sebe u smernost u pogled bogu ka bogu", kaže Tanasije Uzunović.

Tokom pet vekova manastiri su bili kičma duhovnog života Srba, nastali u periodu velikih seoba. Postojali su centri koji su negovali kult poslednje srpske despotske porodice Brankovića, a po uzoru na staru Nemanjićku dinastiju.

rts.zrenjanin@rts.rs
+381 23 534 566