Dani češke kulture u Kragujevcu

Kragujevac krajem 19. veka izgledao je drugačije kroz objektiv Čeha, Emanuela Klara. Jedan od pionira spske fotografije napravio je prve snimke Jagodine, a u Kragujevcu je osnovao atelje i zasnovao porodicu. Njegove praunuke se, sa ponosom, sećaju jednog od prvih Čeha koji je za domovinu odbrao Srbiju.

"On je čak slike koje je fotografisao, koje su u ono vreme bile sepia boja, ono crno, belo, on je bojio, tako da su one bile u boji", kaže Svetlana Perišić iz Beograda.

Srbija je u 19. veku bila Evropa u malom - najbrojniji stranci, bili su Česi. Od 15.000 stanovnika, koliko je Kragujevac imao 1900. godine, bilo je jedan odsto Čeha.

Bežeći od germanizacije slovenskih naroda u tadašnjoj Habsburškoj monarhiji, dolaze u oslobodjenu Srbiju, koja je vapila za intelektualcima i obrazovanim stručnjacima.

"Doktor Herman Majnert, koji je bi prvi kragujevački okruzni fizikus ili rekli bi danas , načelnik saniteta,zatim Josif Voves,koji je bio prvi prosesor muzike u Kragujevačkoj gimnaziji, general Zah, prvi načelnik Generalštaba srpske vojske, porodica Fiala, osnivači prve fabrike kože u Srbiji", kaže Nenad Karamijalković, potpredsednik Udruženja "Česi Šumadije".

Tradicionalno dobri odnosi dve države i naroda, i danas se razvijaju, pre svega u oblasti kulture,obrazovanja i nauke.

"Ta zajednička saradnja, ustvari ima za cilj, veću integraciju izmedju slovenskih jezgara, kako bi mogle da bolje predstave, zapravo slovenske jezike i književnost u svetu", kaže prof. dr Ivana Kočevski, Filološki fakultet Beograd.

U Češkoj danas živi oko 3.000 Srba. U zlatnom gradu, Pragu, školovali su se naši najveći umovi, Vuk Stefanović Karadžić, Nikola Tesla, slikari, reditelji. Sećanje na znamenite ličnosti, danas čuvaju brojna udruženja u obe zemlje.

rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542