Hrast pod zaštitom - smetnja stanarima

Hrast lužnjak dočekao je u dvorištu Miru, kada je sa suprugom pre četrdeset godina na tom imanju počela da gradi kuću. Sačuvali su ga, kaže, zbog lepote i hlada, ne sluteći njegovu važnost. U međuvremenu, uporedo sa rastom hrasta, rasli su i njihovi problemi.

"Kad duva vetar ja ne idem pod njega, sedim na terasi i posmatram, ništa drugo", kaže Mira Popović. "Šta da kažem, ako treba da idem, ja idem kroz komšijino dvorište i odem, a ako ne treba sedim na terasi i posmatram, ne daj bože odvali se stub ili nešto."

Odskora, kako tvrdi Mira, listovi hrasta počeli su da se suše, što se u ovo doba godine do sada nije dešavalo. Problem su sve veće i sve trošnije grane koje su se u međuvremenu naslonile na krov kuće. Komšije, kažu, da su zbog veličine, ali i zbog bolesti starog hrasta, uplašeni za svoju bezbednost.

"Bojimo se kad naiđe auto i kad deca se igraju toga se bojimo", kaže Dušanka Mitrić, "jer je prilično star i grana kad padne plašimo se da neko dete ne udari ili nekoga sa autom ne ošteti."

Debeli grm, kako se drugačije hrast naziva, pod zaštitom je države od 2003. godine, a pod upravom Javnog preduzeća "Loznica razvoj".

U Zavodu za zaštitu prirode kažu da je ovako stanje hrasta uobičajeno za njegove godine i da će se njegovo stanje pratiti u narednom periodu. U Javnom preduzeću Loznica razvoj kažu da su pre nekoliko godina odstranili suve grane i da će to uraditi ponovo ukoliko se utvrdi da za tim zaista ima potrebe.