Pune ruke posla za kruševačke pekare i na tropskim temperaturama

Prosečan stanovnik Srbije tokom godine pojede 100 kilograma hleba. Velika količina ove osnovne životne namirnice se, nažalost, i baca. Kakva je potražnja tokom leta i šta se u pekarama radi sa pecivom i hlebom koji se ne prodaju tokom ovih sparnih dana u Kruševcu.

Na plus 40 u hladu nije lako raditi. Još je teže u zatvorenom prostoru gde su bez prekida uključeni mikseri i pećnice kako bi u svako doba dana u radnjama bilo svežeg hleba i peciva. U većini pekara u Kruševcu radi se u tri smene. Najveće gužve su u ranijim jutarnjim satima.

"Borimo se sa vrućinom, rashlađujemo se. Više ide hleb, pa i pecivo, jer uvek imamo vruće, tako da mnogo više ide leti", kaže Marija Milićević iz pekare "San".

Hleb i peciva dobro se prodaju i tokom noći.

Vlasnik pekare "San" Srđan Kostić kaže da prodaja kreće od 10 sati uveče za ona peciva koja se ne prodaju.

"Prodaje se obično upola cene i na kraju, ako se to ne proda do šest časova ujutru, onda kreće prodaja na kilogram", kaže Kostić.

Marina Mišić radi u pekari "Zlatni Klas". Tamo retko ostane neprodatih peciva jer prave prema potrebi.

"Proizvodnja je na spratu, pratimo prodaju i tako naručujemo, a ono što ostane uglavnom dajemo kad se neko javi da nema novca ili da mu treba hleb", kaže Marina.

To je dobra praksa koju bi trebalo primeniti jer se prema istraživanjima u našoj zemlji baci ili uništi oko 250.000 tona hrane, od toga najviše hleba i poljoprivrednih proizvoda.

broj komentara 0 pošalji komentar