Umesto da obere plodove - posekao malinjak

Novac zarađen u Francuskoj, Zlatko Đerić je investirao u malinjak od tri i po hektara, kako mu na dedovini - kako kaže - ne bi rastao korov. Zbog niske cene, umesto berbe, opredelio se za drugo rešenje.

"Sečem malinu koja je na rodu, koja se da videti", kaže Đerić. "Danas je trebalo da oberem preko 500 kilograma u ove dve parcele ali nemam računa da je berem. Probaću iduće godine, sačekaću zato i ostavljam ove mlade za sledeću godinu, ali sigurno, ako bude nastavilo ovako probaću da promenim kulturu."

I dok jedni seku malinjak, drugi proizvođači nemaju šta ni da oberu, a to brine i sezonce.

"Može da se zaradi", kaže Nikola Tutunović, sezonski radnik iz Čačka, "ali loše je za branje. Ima manje, verovatno će manje i trajati."

Pojedini proizvođači kažu da će - dok god se pre berbe ne odredi cena i monopol na domaćem tržištu - to pogoditi i mnoge izvoznike.

"Neka sad zatvore sve hladnjače, neka budu prazne, jer neće biti proizvodnje malina", kaže Radoje Marković, proizvođač malina iz Milićevog Sela. "U jesen treba da se zna cena da ja se preračunam da li da radim ovo."

"Mi ne možemo od danas do sutra rešavati i prilagođavati se tržištu, zato što je svetsko tržište ipak malo mirnije i drugačije radi nego naše", ističe Božo Joković, direktor ZZ "Agro eko voće" Arilje, koji smatra da je kod nas "turbulentna" situacija.

Takva je situacija i u podizanju zasada, jer su u Srbiji udvostručene površine, ne samo u Zapadnoj Srbiji, već i ostalim krajevima. Međutim, malinjaci niču i u susednim zemljama, pa proizvođači smatraju da je neophodna strategija, jer prihod od malina - na razne načine - ostvaruje milion ljudi. 

Iako je površina malinjaka u požeškom kraju povećana - ove godine će prinos biti znatno niži. Ujedno ovo će biti i najkraća berba u poslednjih pet godina.