Zlato za SMS vagu

Po struci diplomirani defektolog, Marko Minić iz Velikih Kupaca od pre četiri godine iz hobija je postao i pčelar. Iako ima tek desetak košnica ambicije su mu znatno veće. Otuda svakodnevno radi i uči. Želeći da primeni nova tehnološka znanja postavio je i pčelarsku sms vagu.

"Ja sam poprilično zadovoljan. Želja mi je da povećam broj košnica i da košnice selim sa paše na pašu, a sms vaga će u toj celoj priči imati svoju funkciju jer će omogućavati svakodnevo obaveštavanje o tome da li je prinos dobar ili ne", kaže Marko Minić iz Velikih Kupaca.

Po pozivu, uređaj se aktivira i na mobilni telefon stiže poruka sa pčelinjaka koji može biti kilometrima daleko. Od sličnih, u svetu već poznatih, ovu vagu razlikuju nove mogućnosti koje su kruševački inovatori dodali i kao mali patent zaštitili. Od dizajna do programiranja, sve je srpska pamet.

"Ima preko 20 opcija dostupnih pčelaru od čega je preko deset naša inovacija. Imamo mogućnost da naša vaga pčelaru ne meri nekoristan teret polunastavaka, da javlja pčelaru u slučaju krađe samog uređaja, da javlja pčelaru u slučaju iznenadnog gubitka težine, ima dva moda rada i mnoge druge inovacije. Dajemo doživotnu garanciju na softver. Sve buduće inovacije biće bez doplate dostupne svim našim korisnicima", kaže Nikola Jovanović, inovator SMS vage.

Do ovog uređaja zahvaljujući subvencijama za nabavku nove opreme proizvođači mogu doći upola cene. Registrovana gazdinstva država pomaže i sa 720 dinara po košnici. A pčelarstvo se brzo uči. Sa 150 košnica, kažu, proizvodnja je već isplativa. Relativno mala ulaganja, oko 150 evra po košnici, ukoliko su vremenske prilike pogodne, vraćaju se već za godinu-dve dana. Ipak, za sladak život od meda potreban je sigurna cena, plasman i podrška države. Na domaćem tržištu cena kilograma sada je oko 800 dinara.

"Prinos je bolji nego prošlogodišnji, ali ne i rekordan. U proseku se kreće oko 10 kilograma meda po košnici, jer vremenski uslovi nisu baš bili pogodni. Sa druge strane smatram da ni pčele trebalo gajiti čak i da ne daju med jer je njihova korist za sveukupnu voćarsku i poljoprivrednu proizvodnju ogromna. Značajan prihod država ostvaruje i od proizvodnje pčelarske opreme koja je tražena i na inostranom tražištu. To je i ministarstvo prepoznalo i ove godine opredelilo čak 20 odsto više subvencija za ovu proizvodnju, što je dobro.  Evidentno je da dolazi do ekspanzije pčelarstva. Ove godine prešli smo cifru od million registrovanih košnica. Znači da smo pčelarska sila u svetu po broju košnica u odnosu na broj stanovnika.Statistički je to na šest stanovnika jedna košnica. Na drugom mestu u svetu je Slovenija koja na 11 stanovnika ima jednu košnicu", kaže Miljko Šljjivić, nekadašnji predsednik, a sada predavač Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Prema nekim pokazateljima 15.000 porodica u Srbiji živi od proizvodnje meda, a moglo bi i više, jer kvalitetni pčelinji proizvodi sa naših prostora u svetu polako, ali sigurno pronalaze svoje mesto. Da je med izvozna šansa Srbije pokazalo se pre četiri godine kada smo od rekordne prodaje  3.500 tone  zaradili više nego od izvoza mleka i mesa zajedno.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707