Zašto tinejdžeri beže od kuće

Društvene mreže, elektronski i onlajn mediji, preneli su početkom maja kao hitnu, neproverenu vest da je u Kruševcu nestala devojčica. Iako je uznemirila javnost, zvaničnu prijavu o tome  policija nije dobila.

Nezvanično, reč je o maloletnici iz drugog grada koja je od kuće otišla zbog ljubavi. Sklapanje vanbračnih zajednica i emotivne veze sa kojima se roditelju ne slažu, stručnjaci kažu, u tinejdžerkom uzrastu čest su motiv za beg iz roditeljskog doma.

Zbog izostanaka i loših ocena, prema pokazateljima beogradske policije, krajem školske godine i polugodišta raste broj prijavljenih nestanaka dece. Najčešće u porodicama sa autoritarnim stavom vaspitanja, ali i tamo gde ima partnerskog nasilja, zanimarivanja ili zlostavljanja.

"Samo bekstvo može biti simptom, da ukaže na neku porodičnu problematiku ili neki problem koji dete ima. Iako je to ređe, može da se javi sporadično. Tada, ako su obaveštene, stručne službe preuzimaju određene korake i sve može da se završi na tome. Ali sa druge strane može da bude i pokazatelj da postoji neki dublji problem. Da prati i skitnju, i prosjačenje i delikventno ponašanje i mnoge druge oblike poremećaja ponašanja mladih", kaže Irena Zarić, specijalni pedagog Centra za socijalni rad u Kruševcu.

Po prijemu prijave o nestanku maloletnika policijska potraga, u koju se uključuje i Centar za socijalni rad, kreće odmah. Na području Rasinskog okruga prošle godine uspešno je rešeno 19, a od početka ove devet takvih prijava.

"Najveći broj dece koja beže od kuće je između 14 i 18 godina. Adolescencija je i inače period kada se probijaju granice, krše pravila, zbog čega su način na koji im roditelj pristupa i granica koja im se tada postavlja veoma važni. Tamo gde imamo bekstvo ispod 14 godina , to već ukazuje na vrlo ozbiljne probleme u samoj porodici, ali i kod deteta, u njegovim individualnim karakteristikama", kaže Irena Zarić, specijalni pedagog Centra za socijalni rad u Kruševcu.

Posebnu opasnost predstavlja činjenica da su deca kada pobegnu od kuće, u povećanom riziku od eksploatacije, nasilja i trgovine ljudima.

"Čitavu situaciju, pored toga što su deca tada bez nadzora odraslih osoba, otežava to što se vrlo često nadju u društvu asocijalnih vršnjaka. A deca se u grupi ponašaju sasvim drugačije od onoga kada su sama. Neretko dođu u kontakt sa alkoholom i psihoaktivnim supstancama", kaže Irena Zarić, specijalni pedagog Centra za socijalni rad u Kruševcu.

Iako se najčešće bezbedno vrate kućama, preporuka roditeljima je da obavezno potraže pomoć stručnjaka, jer je pronalaženje uzroka za beg ključ za rešenje problema.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707