Soba sećanja i berza recepata

Kuća Cvetića u kraljevačkoj Ulici cara Lazara 2, kroz svoj Muzej slatka, tradicionalne poslastice, kojom se gosti dočekuju u svakoj srpskoj kući, predstavila je u okviru ovogodišnje Evropske noći muzeja, porodično nasleđe, kao deo kolektivnog građanskog identiteta i vrednog kulturnog blaga Srbije, starijeg od jednog veka.

Lidija Cvetić podsetila je da su oni prvi put vrata svoje kuće otvorili baš za Noć muzeja 2010. godine, a nakon toga, opet povodom Dana evropske baštine u septembru prošle godine, čija je tema bila "Živeti sa nasleđem - kulturno nasleđe i zajednice".

"To nas je, kao porodicu koja kontinuirano duže od 100 godina živi u svojoj kući, posebno motivisalo da otvorimo vrata svog doma i da restaurirano nasleđe predstavimo i našim sugrrađanima",  rekla je za portal Krug Lidija Cvetić.

Ona je dodala kako njena porodica želi da svoj lični prostor pretvori u prostor kulturnog lokalnog dijaloga. Za ovogodišnju Noć muzeja Cvetići su u kući iz 1908. godine organizovali dva programa: berzu recepata i sobu sećanja.

Na berzi recepata, posetioci kuće Cvetića mogli su da razmenjuju recepte naših baka, komšinica i poznanika.

"Ovde se nalaze izloženi naši najstariji i najbolji porodični recepti za mnoga slatka, a nadamo se da će nam publika doneti i neke recepte za koje nismo čuli. Tek nedavno, recimo, saznali smo da postoji i slatko od kafe", kaže Lidija.

Drugi program - soba sećanja, ovog puta nije predstavljao klasičnu posetu salonu jedne građanske kuće sa početka prošlog veka. U salonu, u kojem se nalazi Muzej slatka, sproveden je jedan eksperimet, a rezutati tog naučnog istraživanja biće predstavljeni na konferenciji Međunarodnog saveta muzeja (ICOM) u Amsterdamu.

Ovaj program zamišljen je tako da je u sobu sećanja mogao da uđe samo po jedan posetilac, koji je unutra trebalo da ostane minimalno 15 minuta.

"Poslužite se slatkim, sameljite kafu ručnim mlinom, osetite atmosferu i u knjigu sećanja upišite neko svoje sećanje", poruke su koje su čekale svakog posetioca Sobe sećanja u kući Cvetića.

"Vreme posete za Sobu sećanja nije ograničeno, ali je ograničeno minimalno vreme koje posetilac sam treba da provede u prostoru Muzeja slatkog, jer nas zanima kako prostor muzeja deluje na posetioca. Ne želimo da posetilac bude samo posmatrač i da, kao što je uobičajeno, posmatra lepe ili skupe predmete u vitrinama muzeja, već smo želeli da ostvarimo interakciju, da posetilac može predmete i zbirke iz naše velike kolekcije da dodirne, proba ili omiriše", istakla je najmlađa od svih Cvetića.

Za svakog posetioca pripremljeno je posluženje namenjeno isključivo njemu, svako ko je to želeo ili znao - mogao je da odsvira nešto na klaviru.

"Klavir je poslednji iz kolekcije Edmonda Raba u Somboru, odnosno poslednji njegov Bösendorfer koji je najbolji klavir u gradu", ponosno kaže Lidija.

Inače, slatka proizvedena u kući Cvetića pravljena su od voća ubranog iz njihove gradske bašte, gde još uvek rađa kruška koja je starija više od sto godina.

Ove godine, Cvetići su pravili slatko od ljubičica i bagrema, prvi put. Slatko od bagrema važi za masonsko slatko, jer je beli bagrem zaštitnik znak masona.

Tu je i grožde od kojeg je Lidijin deda Filip Cvetić, stari kraljevački trgovac i podrumar, pravio vino, a njegovi naslednici planiraju da im naredni projekat bude upravo rekonstrukcija podrum vina, kojeg su, kažu, pile mnoge vojske što su kroz Kraljevo u prošlosti prolazile.

Znaju Cvetići dobro da budućnost pripada onima koji se najdalje i najduže sećaju prošlosti. Jer, govorio je o tome još Mihajlo Pupin: "Izuzetni ljudi stvaraju izuzetna dela, ali sudbina jednog naroda nije određena prolaznim delovanjem jednoga, ili nekolicine izvanrednih ljudi, već neodoljivom snagom tradicija tog naroda."