Posao u banci zamenila proizvodnjom cveća

Surfinije, muškatle, nemesije, zavolela ih je još u roditeljskom domu u Sloveniji, a onda u vreme bombardovanja 1999. godine kada je u Gorjanima, gde se udala, briga o cveću zamenila strah od aviona, između posla u banci i plasteniku izabrala je, uz podršku porodice, plastenik.

"U rasadnicima imam blizu 30 vrsta cveća u nijansama raznih boja, a pod plastenicima je otprilike šest ari. Na toj površini odgajim godišnje oko 50.000 biljaka. Od oziljene biljke do presađivanja u manje saksije , pa iz manjih u veće", kaže Irena Savić, rasadnik Irena, Gorjani.

I to je rad od jutra do mraka, kaže Irena, u sezoni plaćajući i radnike, stalno unapređujući proizvodnju.

"Do sada smo sve finansirali sami, s tim što jesmo tražili kredit za najnoviji plastenik, ali slabo finansiraju plastenike gde se gaji cveće, osim plastenika gde se gaji povrće", dodaje Irena.

Satisfakcija joj je što je ćerka Marijana gotovo preuzela posao.

"Za sada planovi su da se ovi stari plastenici koji su još uvek tu zamene za nove, da se uvede sistem kap po kap. U poslu sam od 2004. godine sa njom, bila sam malo pre, ali sam bila zaposlena, nisam imala toliko vremena, od 2004. godine sam baš dosta, a imam planove i vidim budućnost kao prvo zato što sam stvarno više za kvalitet, za kvantitet nismo", kaže Marijana Božović.

Otuda Ireni i Marijani za gotovo 80 posto sadnica mušterije dođu na lice mesta, a ostatak, većinom balkonskih lepotica, brzom poštom ode u sve krajeve Srbije.