Poljoprivredna gazdinstva unosan posao

Branislav Bakurski je još pre 17 godina od svog oca Dragomira preuzeo posao i danas je jedan od najpoznatijih pčelara u Banatu. Unapredio ga je i sad ima preko 300 košnica, a godišnje proizvede i do deset tona meda.

Kaže da su pčele jedno veliko blago i uz veliki rad neiscrpan izvor prihoda.

"Više mi se isplati kad prodajem med na domaćem tržištu u teglama, jer je najbolje prodati direktno potrošaču. Tako se  najviše zaradi, ali prinuđen sam da med prodajem preko otkupljivača koji ga kasnije plasiraju na inostrano tržište", kaže Bakurski.

Med iz Dobrice se tako jede i u Italiji i Nemačkoj, a domaću rakiju medovaču Branislav proizvodi uglavnom za svoje potrebe. Njegov komšija Đurica Njagul je pre pet godina, kada je postao tehnološki višak u pančevačkoj Rafineriji, odlučio da se vrati u rodno selo da bi se posvetio kozarstvu i proizvodnji zdrave hrane. Nije se pokajao, jer uspeva na ovaj način da zaradi jednu pristojnu platu.

"Ne žalim se, jer sigurno sa svojih 56 godina posao u gradu ne bih mogao da pronađem. Vidim da moj sin sa 30 godina i završenim fakultetom nema stalno zaposlenje i meni je zato ovde dobro", ističe Đurica Njagul iz Dobrice.

Da bi mogli da prošire posao i da bi postali još uspešniji neophodna im je veća pomoć države od koje Dobričani očekuju da još više podrži tradicionalnu proizvodnju.

"Nema sumnje da treba pomoći ove proizvođače, ali neophodno je i edukovati potrošače koji treba da obrate pažnju na domaće tradicionalne proizvode, jer danas smo preplavljeni raznim uvoznim proizvodima sa različitih meridijana koji su sumnjivog kvaliteta, a imamo svoju proizvodnju", ističe dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik "Instituta Tamiš" - Pančevo.

Dobrica je postala poznata i po autohtonoj vrsti ćurke, a meštani se nadaju da ovde mogu da poteku "med i mleko", jer gaje pčele, jariće, koze i krave u još uvek netaknutoj prirodi, pod obroncima Deliblatske peščare i sve što proizvedu je kvalitetno i zdravo.

rts.pancevo@rts.rs
+381 13 342 555