Umetnik iz Gerontološkog centra

U gerontološki centar došao je donevši sa sobom i zanimljivu životnu priču. Svaki njegov dan proveden u Domu ispunjen je predanim radom. Nije mu teško, kaže, da pre svih, ujutru, rano, dođe u prostoriju za slobodne aktivnosti i počne da slika.

"Dođem ovde u petnaest do sedam-sedam, radim do dvanaest, ručam i dodem gore u sobu. Tamo čitam, gledam televiziju, ali i radim grafike. I onda, opet sutradan, petnaest do sedam-sedam, tu sam", kaže Vojislav.

Skroman i vredan, sedamdesetjednogodišnji Vojislav sa olovkom i četkicom druži se od detinjstva.

"Volim sve tehnike, svejedno mi je kojom radim i koji su motivi. Klasika, nadrealizam, realizam, modernizam, pop art, sve mi je podjednako drago", ističe on.

Odrastao je, kaže, u bogatoj predratnoj porodici, a u knjaževački dom došao je iz manastira u blizini rodnog Pirota, posle mnogo godina provedenih u Parizu, Beču i Beogradu, gde je živeo i družio se sa umetnicima i glumcima.

U albumu sa starim fotografijama posebno su mu drage one nastale u Parizu i Beču šezdesetih godina prošlog veka. Sticajem okolnosti upoznao je u Beogradu francuskog glumca Žaka Šarijea i potom otišao u Francusku gde je učio slikarstvo. Ističe da je radio kao maneken i fotomodel i da je odigrao i poneku ulogu u pozorištu i na filmu.

"Vratio sam se u Jugoslaviju 1983. godine, posle dvadeset godina provedenih u Francuskoj. Oca ne pamtim, ubijen je 1945. godine, pre mog rođenja. Kada mi je umrla i majka ostao sam sam i sada nemam nikog. Kuću u Pirotu prodao sam posle majčine smrti. Novac sam poklonio jednom manastiru gde sam proveo tri godine. Posle toga došao sam u knjaževački dom", završava svoju priču Vojislav.

U Gerontološkom centru Vojislav je najaktivniji član likovne sekcije. Ustanova mu obezbeđuje potreban materijal za rad.

"On je vrlo interesantan čovek, dobar čovek i dobar umetnik. Sve najbolje o njemu", kaže Ljubisav Dumitrović, stanar Gerontološkog centra.

Uskoro bi u saradnji sa lokalnom samoupravom trebalo da bude priređena i izložba njegovih slika i crteža.

"Izložba će biti priređena u maju, povodom dana opštine, a zajedno sa slikama gospodina Panića biće izloženi i radovi ostalih članova naše zajednice", kaže Saša Ignjatović, direktor Gerontološkog centra u Knjaževcu.

Dok čeka na povratak nacionalizovane imovine svojih roditelja, Vojkan nastavlja neumorno da slika, sanjajući Pariz, gde bi, kako kaže, voleo da završi svoj stvaralački i životni put.

rts.bor@rts.rs
+381 30 423 653