Običaji na Zadušnice

Iako Zadušnice padaju u subotu, mnogi žitelji Požege na groblja izlaze i u petak. Ta tradicija traje već decenijama.

"Sveštenici nisu mogli da idu subotom u selo", objašnjava Maruška Petrović, "odredili su petak za dan izlaženja, jer to je ipak zadušna nedelja, pa nema veze koji je dan."

Ono što je zajedničko za selo i grad jeste iznošenje hrane na groblja. Iako je to narodni običaj, ipak ima istorijske korene u crkvi, kada se hrana iznosila da bi se nahranili siromašni.

"Opravdano je iznositi hranu samo ukoliko se ona racionalno iznosi, znači samo u nekim malim količinama, koliko je dovoljno da se posluže oni koji dolaze", kaže Krsta Lazić, starešina požeške crkve.

Petkom se na groblje iznosi isključivo posna hrana, dok je subotom mrsna. U pojedinim pečenjarama, vlada gužva. Mnogi su odlučili da se osiguraju rezervacijom mesa, zbog čega postoje i spiskovi, a porudžbine su zaključene.

"Na prvi pogled  izgleda da je manje nego prethodnih godina", ističe Dragan Čumić. "Kriza je učinila svoje, ima dosta porudžbina, ali nije kao prethodnih godina."

A baš kao i pečenje, mnogi na kilo pazare i sveće u trgovinama. Takva praksa ne postoji samo u poslednjoj voskarskoj radnji u zlatiborskom okrugu.

"Od starina i starih ljudi je ostalo kaže da se za dušu ne meri", kaže požeški voskar Jovan Nešković. "I ne bi to niko ni slučajno uradio. Mi smo to usvojili. Ima neke logike. Prodaje se krompir, šećer, šta ja znam na kilo, ali sveće na broj. Jer se to zna koliko sveća treba za taj dan."

Prema narodnom verovanju, plamen sveće upaljene na zadušnice vredi više od svih sveća upaljenih za pokojnike tokom godine.