Šojić iz Arilja

Umesto limuzine, vozi se u „ladi nivi“, ali ipak ima šofera. Po nadimku Šojić poznaju ga širom Srbije, ali je u ličnoj karti Milenko Čakarević.

Izgled Šojića negovao je i pre nego što je taj lik filmski oživeo Milan Gutović. Ipak, popularnost Tesne kože, bila je presudna da sličnost sa Šojićem iskoristi za marketing.

„Bavimo se struganjem rezane građe, pravimo oko tih brvnara, razumeš, i pijačne prodaje, po pijacama, to najviše donosi da me tako ljudi na primer znaju, sa tim Šojiću“, kaže Čakarević. „Uglavnom, uvek pokazuju: eno ga onaj Šojić kaže.“

Desetine hiljada kubika preturio je preko svojih pleća, a u tom poslu pomažu mu sin i unuk. Za razliku od lenjivca iz filma, Šojić iz Mirosaljaca je vredni ranoranilac, koji živi na selu i od sela.

„Ima nas cela organizacija“, naglašava Milenko Čakarević, „osmoro-devetoro izlazi u maline i tako ostvarujemo taj doprinos, u stvari da možemo da živimo, da ne bi neku priču pričali. Može da se živi, nema šta, samo mora da se radi dobro, ali se dobro može živeti.“

Ponikao u siromašnoj porodici, Milenko je napornim radom postao je domaćin - na 23 hektara imanja ima malinjake, šume, voćnjake. Njegova supruga Mileva kaže da sve rade zajedno:

„Zajednički normalno, ne bi mogao ni on sam, ni ja sama, ne vredi.“

„Tako je ‘Tankosava’“, odobrava Milenko, „da nije tebe bilo ne bih ni ja bio Šojić.“

Mileva i Milenko imaju troje dece, sedmoro unučadi, a stigla je i prva praunuka. Njihova ćerka Jadranka je, kako sama kaže, najmlađa baka u Mirosaljcima:

„U 42. godini postala sam baba. Oduševljena sam i ponosim se što sam baka.“

U kući mirosaljskog Šojića obično se čuje smeh, i skladno stasavaju čak četiri generacije. Sin Boban se oženio sa devetnaest godina, a ima četvoro dece.

Milenko kaže da ga nikad nije zanimala politika, već poljoprivreda i lov, ali među mladim Čakarevićima ima i onih koji bi da iskoriste dedinu popularnost i za, možda, novu političku stranku.

„Razmišljala sam, ali za koliko dugo, ne znam, videćemo“, kaže Jasmina Čakarević. „Obično me svi znaju kao Šojićevu unuku. Za sada sam predsednik studentskog parlamenta.“

Bez obzira na godine, svako ima zaduženje na imanju, jer dobro znaju da se radom sve može stvoriti. Ono što je zajedničko filmskom i mirosaljskom Šojiću, jeste ljubav prema kameri:

„Dođite nam opet, rođo, kada budete imali vremena da nas obiđete, da nas snimite, sve najbolje.“