Posao ne bira ni mesto ni vreme

Svakog jutra, pa i onih dana kada je temperatura bila minus 20, Goran je otvarao svoju malu uličnu prodavnicu. Da bi iz automobila izneo garderobu i postavio je na tezgu, potrebno mu je najmanje dva sata.

Ni hladnoće, ali ni vrednoće, kaže, nije mu nedostajalo ovih dana. Raditi se mora, a posao ne bira mi mesto ni vreme.

"Zagrevam se tako što se obučem dobro, imam vunene gaće na sebi, imam vunene čarape, imam vuneni džemper, šubaru, rukavice. Malo čaja, nekad malo kuvanog vina i onda sam spreman za rad", kaže Goran Gavrić.

Iako vunena garderoba više nije u modi, Lozničani kažu, ništa ne može da zagreje kao vunene čarape i vuneni prsluk. Na Goranovu tezgu, svraćaju i kupci, ali i oni, koji dolaze samo po ideju.

"Ja radim sama, štrikam čarape, ove zepe, prsluke, džemper", kaže Snežana Tadić.

"Kad sam kući recimo to su normalno čarape, trenerke, prsluci, jakna. Kad idem u grad onda još toplije, dobra obuća", kaže Milanka Pucarević.

Kod Gorana se može kupiti garderoba za sve uzraste, od veličina za bebe, pa do onih namenjinih visokima i krupnijima. Osim toga, prodaju se i sanke, varjače, ćilimi i opanci. Sve što se nalazi na njegovoj tezgi, ručni je rad.

"Najviše se kupuju zepe, kape, čarape, poneke rukavice, eventualno prsluk ili džemper. Kako ide prodaja? Pa sad po ovoj zimi, i tu i tamo, ide. Što veća zima, više se kupuje", kaže Goran Gavrić.

Goranova porodica, ovim poslom bavi se već skoro pola veka. Osim proizvodnje vunene garderobe, bave se i heklanjem i vezom.

rts.loznica@rts.rs
+381 15 891 669