Golubačka tvrđava otvorena za posetioce

Posle Kelta, Rimljana, Srba, Turaka i Ugara, u podgrađe Golubačke tvrđave stigli su turisti. Arheološki park "Tvrđava Golubački grad" sa Vizitorskim centrom, prezentacionom salom i kafeterijom, otvoren je od prvog oktobra i do sada je primio više od 2.500 radoznalaca.

Posetioci mogu da obiđu rimsku kuću iz trećeg i turski hamam iz petnaestog veka, zadužbinu Hodže Mahmet paše, osvajača Golubačke tvrđave.

Šetnja kroz kompleks Golubačke tvrđave je šetnja kroz vreme, jer su arheolozi na ovom prostoru pronašli ostatke pet civilizacija. Od kraja bronzanog doba 1.000 godina pre nove ere, pa sve do početka 19. veka.

Zbog građevinskih radova i nedovršenih arheoloških iskopavanja, unutrašnjost Golubačke tvrđave posetioci neće moći da vide do kraja 2017. godine. Sada se rekonstruišu kula tri i šešir kula, kao i palata u kojoj su odsedali vlastelini.

"Poslednje i najinteresantnije od arheologije što se radilo u tvrđavi je glavna kapija, gde je konstatovano nekoliko gaza korišćenja same kapije, od najmlađe turske do srednjevekovne sa otkrivenom glavnom malternom komunikacijom", objašnjava Željka Milenković, arheolog Društva "Tvrđava Golubački grad".

Nedavno je postavljen i pristan koji će od sledeće godine u Golubačku tvrđavu dovoditi i turiste sa Dunava.

Iskra Maksimović, direktor Društva "Tvrđava Golubački grad", kaže da su već započeli proceduru neophodnu za pristajanje brodova.

"Pristan bi mogao da prihvati kruzere. Treba da se reši posebna procedura, jer mora da bude granični prelaz i carina. A što se tiče domaćih brodova, to će biti regulisano u skladu sa zakonom o domaćem saobraćaju", kaže ona.

Trenutno Tvrđava Golubački grad ima deset zaposlenih, ali će u sezoni biti potrebno mnogo više radnika.

Predsednik opštine Golubac smatra da je to od velikog značaja za ovaj grad, jer će mlade ljude zadržati u ovom delu Srbije, da žive ovde i da stvaraju svoje porodice.

Za sada se ulaznice ne naplaćuju, samo parking, 100 dinara. Otvaranje kompleksa Golubačka tvrđava, ujedinilo je opštinu, lokalne preduzetnike i pojedince, koji su pomogli u njegovom opremanju.

rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466