Od škole do kuće pešačio 30 kilometara

Do škole i nazad sada ide mnogo lakše i brže. Ljudska plemenitost učinila je da petnaestogodišnji Nikola Veličković više ne pešači 30 kilometara dnevno.

Septembar će teško zaboraviti.

"Ustajao sam u pet ujutru i kretao oko pola šest i uglavnom zakasnim na prvi čas, ali mi to razredni opravda, jer zna razlog mog kašnjenja", kaže Nikola Veličković.

Na putu do posla u bojničkom Domu zdravlja svakoga jutra grupa radnika nailazila je na istu sliku. Dečak sa majkom pešači ka Leskovcu. Kuda idu, ko su, zašto peške – morali su da otkriju.

"Čudno nam je bilo da neko danas ide pešice u školu, tako smo pratili neko vreme situaciju i onda smo došli do zaključka da je to nedopustivo", kaže Biljana Cvetanović iz Doma zdravlja u Bojniku.

Saznanje je bilo poražavajuće. Teško životno breme sručilo se na Nikolu. U srednju školu ide pod novim okolnostima. U selu Đinđušu, pod krovom oca pored kojeg nije ni rastao, u kući bez struje i vode, sa bolesnom babom i narušenim odnosima roditelja, bivših vanbračnih supružnika. Ceo svet stao je u hladan hodnik, uz sveću kraj kreveta.

"Preko dana učim normalno pošto ima svetlosti, a uveče učim na sveću, prosto me tako život naterao", kaže Nikola Veličković.

Njegova majka Marina Stevanović kaže da su, s obzirom na okolnosti i niz problema koji su se izdešavali u njihovom životu, primorani na to.

Gest dobrih ljudi doneo mu je olakšanje i nadu. Mesečna autobuska karta, koju mu već dva meseca kupuju, potvrda je da su ovi ljudi odabrali pravu profesiju.

"Ako ne drugo, novčana sredstva za kartu ćemo uvek da obezbedimo, dete ne sme da ide peške u školu", kaže Biljana Cvetanović iz Doma zdravlja.

Karta je kao kap u moru. Šta im sve ne treba – za početak bar neko primanje. Lokalna samouprava tek je saznala za muke svojih novih stanovnika.

"Osnovni uslov za novčanu materijalnu pomoć, za novčanu socijalnu pomoć je da imaju prebivalište na teritoriji naše opštine", kaže Dejan Stojanović, predsednik SO Bojnik.

Nikola je odabrao put znanja. Sa Vukovom diplomom i mnoštvom priznanja iz biologije i hemije u rukama zna da će stići do akademskog zvanja. Zato prepreke, koliko god bile velike i teške, stoički savladava.