Ocu petoro dece potrebno novo srce

I ovih nekoliko koraka do kapije veliki su napor za njegovo srce. Tridesetdevetogodišnjem Slaviši Stojiljkoviću život se iz korena promenio krajem 2013. godine, nekoliko meseci nakon što je dobio peto dete.

Do tada obrađivao je 2 hektara zemlje, od aprila do jeseni radio kao građevinac, uživao uz svoje mališane.

"Radio sam na građevini, bilo mi je lepo jer sam mogao porodicu da izdržavam, a onda u decembru 2013. godine, radio sam u Mirijevu desio mi se prvi infarkt i od tada sve kreće nizbrdo", kaže Slaviša Stojiljković.

Od marta prošle godine nakon operacije koju je uradio prof. dr Miljko Ristić živi sa mehaničkom pumpom čekajući na transplantaciju i novo srce. Na prvi pogled nije strašno, ali uz pumpu koju nosi uz njega punjač baterija, torba za kupanje, a ni kupatila nema, adapter sa kablovima na koje se noću, priključuje dok spava. I tu je veliki problem, jer struja često nestaje.

"I u otpusnoj listi se moli Elektrodistribucija i Gradska uprava da obezbede stabilno snabdevanje električne energije, jer bez struje ja mogu da izdržim 15 minuta više od toga meni života nema, a kad se desi iznenada i traje dugo problem je nemam ni kola pa tražim ko će da me odveze do neke škole ili prodavnice gde struje ima kako bih baterije za mehaničku pumpu uključio", kaže Slaviša Stojiljković.

Uslovi skromni, vlaga prekrila kuću, kažu sliva se voda sa skoro urađenog asfalta koji je viši od kuće. Posla i previše, trogodišnji Slađan i petogodišnja Jela još mali. Tu i tri školarca: Jovana, Danijel, Darko. Kuća, deca, briga o suprugu, sve na njenim plećima.

"Nije lako, ali deca su poslušna pa se sve lakše podnosi, mnogo je obaveza", kaže Marija Stojiljković, Slavišina supruga.

Skromni, tihi, lepo vaspitani, ponosno pokazuju sve petice, kažu to je njihov način da pomognu i tati donesi malo radosti.

"Nama je važno da se mama i tata ne sekiraju, želja nam je samo da tata ozdravi da se igra i šeta sa nama, a mi se trudima da ga peticama usrećimo", kaže Jovana Stojiljković, Slavišina ćerka.

Iako je invalid 100 posto i ima neprekidno pravo na pratnju, do lekara u Vlasotincu čak i do Kliničkog centra u Beogradu mora sam. Centar za socijalni rad pomaže koliko može jednokratnom pomoći, novcem za lekove, a mesečno treba i do 15-000 dinara.

"Mi se maksimalno trudimo, jer im je život i ovako težak spremni smo i više od ovoga, jer ovu porodicu odlično znamo još od kako su dobili četvrto dete", kaže Momčilo Ignjatović, direktor Centra za socijalni rad Vlasotince.

U ovom trenutku u Srbiji na novo srce čeka 50 ljudi. Ove godine urađena je samo jedna transplantacija. Bez mnogo više donora čekanje neizvesno, pa ostaje razmišljanje da li je pomoć možda u inostranstvu.

rts.leskovac@rts.rs
+381 16 242 131