U potkopaoničkim selima malinjaci umesto žita

U Trećaku, na obroncima Kopaonika maline se gaje već četvrt veka. Meštani su postepeno prestali da gaje žitarice, koje su u planinskim uslovima rađale malo, a površine malinjaka iz godine u godinu se uvećavaju.

"Tada sam zasadio prvih deset ari malina, a sada smo stigli do dvadesetak hektara", kaže Marko Mitrović. "Počele su i kuće da se sređuju, kreče, vraćaju se ljudi iz Beograda, Kragujevca, Niša, sve je više u selu i mladih ljudi."

Milen Miletić postao je voćar silom prilika, kada je pre petnaestak godina ostao bez posla u kuršumlijskoj konfekciji. Da se to desilo ranije, kaže, sada bi bio bogat čovek:

"Može da se zaradi solidno. U poslednjih nekoliko godina cena je bila baš dobra. Mi, uostalom, od toga živimo godinama, nemamo drugih prihoda."

Koliko se, u međuvremenu raširila proizvodnja malina, kupina, jagoda, najbolje se može videti u selima uz Toplicu, gde više skoro i da nema parcela na kojima nije zasađeno ovo voće.

I u Kastratu pored Kuršumlije, na plodnim oranicama pored Kosanice, gde se voće do sada uglavnom nije gajilo, sve je više zasada jagoda i kupina.

"Ko god može i ima uslova, treba da zasadi deset, dvadeset ari, da proba", preporučuje Ljubiša Vulićević. "Sigurno će imati makar pet puta veće prihode nego da seje žitarice."

U Službi za poljoprivredu Opštine Kuršumlija i pored znatno uvećanih poršina, za sada ne strahuju za plasman jagodastog voća.

"Dobra strana ove proizvodnje jeste zdrava sredina", ističe Jovica Đinović. "Ima mnogo certifikovanih površina na kojima se gaji organsko voće, koje ima tržište u svetu."

U poslednje četiri godine samo iz budžeta Opštine Kuršumlija, u razvoj poljoprivrede uloženo je oko šezdeset miliona dinara, što je uz državne subvencije, pozitivno uticalo na oživljavanje ove grane privrede i sve ozbiljnije korišćenje prirodnih potencijala.

rts.prokuplje@rts.rs