Omaž Draganu Tokoviću

U Bejrutu nastupao kao klupski pevač džeza, u Parizu je pevao šansone, u društvu Žaka Brela, Žilbera Bekoa i Šarla Aznavura, prve kompozicije napisao je u Kruševcu, i sve to je Dragan Toković radio sa uspehom. Jedina dilema - i 14 godina posle njegove smrti - jeste da li je bio bolji pevač ili kompozitor.

Zoki Zorule, Daj mi čašu rakije, Dunave, moje more - samo su neki od hitova umetnika koji je bio za života priznatiji u svetu nego kod nas i koji je voleo da eksperimentiše u svim oblastima muzike.

Prve kompozicije napisao je u Kruševcu, u kome je proveo detinjstvo i mladost, učestvovao u osnivanju radija i stekao doživotne prijatelje.

Dragan Toković je autor kome je narod "ukrao" pesme. I dan-danas se za veliki broj njegovih kompozicija, poput Vranjanke, Fatime, hita Oj Safete, Savo Sarajlijo, smatra da su deo folklora.

"Koliko znam, ima ih preko stotinu, koje su maltene urasle u ono što mi zovemo izvorno narodno stvaralaštvo", ističe Dragan Rašković, predsednik Zavičajnog društva "Kruševac". "Njegove pesme i kompozicije su, na neki način, proba i formiranje selekcije za sve pevače koji bi se iskušali i imali ambicije da se bave profesionalnim pevanjem."

Deo Draganovog stvaralačkog opusa pripada gradovima i rekama pored kojih je rastao i stasavao u velikog umetnika. Komponovao je o Kruševcu i Moravi, Novom Sadu i Dunavu. Poznati hitovi potisnuli su u drugi plan Tokovićevu karijeru u zabavnoj muzici.

"On je kao pevač bio pandan Ivu Robiću. U to vreme pevao je na opatijskom festivalu, Beogradskom proleću", podseća pevač Miodrag Simić Simke. "Njegove pesme su pobeđivale."

Družio se sa Arsenom Dedićem, Tomom Zdravkovićem, Cunetom, Tozovcem, za koje je i pisao. Sedamdesetih godina bio je predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije.

Omiljena pesma njegove ćerke Aleksandre Toković je Kad si tu, nisi tu, koja nije „narodnjak":

"Sećam se da su kroz kuću prolazili poznati pevači i pevačice, ali kad ste mali to doživljavate kao sastavni deo života. Priznajem da je taj umetnički život, makar iz mog ugla, i tada ali i sada, kako mi se čini veoma težak. Posebno ovde gde ljudi nikada nisu dovoljno priznati ni kada su poznati."

"Ta nestalnost u njemu, kada je odlazio nekad i na desetak godina, nekada na duže vreme, nije ga ometala u komponovanju", kaže njegova bratanica Lana Toković. "Naprotiv. Gledajući sa ove distance potvrđuje se da pravi ljudi nikad ne prestaju da postoje."

Gde god da je odlazio, Dragan se vraćao u Kruševac, grad detinjstva i mladosti. Zavičajci to cene i zauzvrat su u čast "talentovanog dečaka sa Bagdale" organizovali veče sećanja, koje će biti krunisano izdavanjem ompilacije najlepših Tokovićevih kompozicija.

 

 

rts.kragujevac@rts.rs

broj komentara 0 pošalji komentar