Maćeha velikog srca

Njen dodir rukom čitav je njegov svet od kada ga je pre 53 godine majka napustila, a Stanisava se udala za njegovog oca.

"Đe sam god išla, ako sam nešto morala da odem donekle, ja vežem kaiš i njega rukicu tuj i povedem ga sve za mnom. I posle dve godine rodila sam, krenula sam, borila se kroz život, nikakve pare, ali čovek kada nešto želi i kad ideš napred nema...ne kuka i ne plače", kaže Stanisava Stojić, Draževići, Nova Varoš.

Uz svoju ćerku i sina nije htela da Straja daju u dom ni po cenu razvoda, odbolovavši sa njim sve njegove bolesti, muževljevu smrt pre dve decenije, pa i kada je nedavno Strajo slomio kuk bez razmišljanja krenula je sa njim u bolnicu.

"Deca me zovu, mama ti ode, ja reko vi ste zdravi ja odoh", kaže Stanisava.

Od neprocenjive pomoći bila je i lekarima na Ortopediji Užičke bolnice i čigotinim fizioterapeutima kada su pokušavali da Straju daju do znanja koji mišić treba da pokrene.

"Nije to išlo najbolje dok gospođa nije rekla, sačekaj sine da probamo ovako i krenula je svojom rukom je uradila isto što sam ja uradio, dobili smo automatski znači vežbu koju sam ja želeo da dobijem", kaže Vladimiri Jelisavčić, fizioterapeut Specijalne bolnice Čigota.

"Sve on meni uzme ruku da mu ja pirim ako ga negde boli, pokaže mi gde, ja to znam i zna možda moj Saša koji smo mi uz njega, nikad se od njega nije odvajao", kaže Stanisava.

"I sada kad deca zovu prvo pitaju kako im je polubrat", kaže Stanisava, ne osetivši nikada kod svoje dece ljubomoru.

"Čak sam rekla deco moja draga ako mislite sebi sreću otkle idete pružite mu. Kad se nečega prihvatiš i ako si čovek, ti valjda budi čovek do kraja", kaže Stanisava.

A i Užičkoj bolnici i Čigoti kažu da takvog čoveka kao što je Stanisava nisu videli.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552