Oaza božura na Kučajskim planinama

Legenda kaže da su božur na južne obronke Kučajskih planina doneli srpski junaci posle Kosovskog boja. Biolozi tvrde suprotno - biljka je oduvek na tim prostorima, raste, cveta i razmnožava se u divljini, u skladnoj zajednici sa hrastovom šumom.

Prof. dr Novica Ranđelović, sa Odseka za biologiju niškog Prirodno-matematičkog fakulteta potvrdio je da je reč o vrsti Peonija pelegrina i da je stanište kod Krivog Vira veoma bogato biljkama.

U narodu je ta vrsta poznatija kao kosovski božur. Stanište se prostire na oko stotinu hektara. Moguće je da božur tu raste i na većem prostranstvu, što u narednim godinama valja detaljno istražiti.

Grupa biologa, zaljubljenika u prirodu i magičnu lepotu božura bila je svakako prijatno iznenađena prizorom na planini iznad Krivog Vira. Hrastova šuma prošarana je tek otvorenim crvenim cvetovima.

Božur spada u zaštićene biljne vrste, jer su zbog prekomernog branja prirodna staništa veoma ugrožena. U narodnoj medicini koren biljke korišćen je za lečenje histerije i epilepsije.

Dr Vlastimir Stamenković, biolog iz Leskovca, upozorava da je biljka otrovna, ali da je u isto vreme i lek, zavisno od doziranja. U literaturi su zabeleženi i fatalni ishodi lečenja zbog predoziranja.

U svakom slučaju, biljka još nije dovoljno ispitana - ni hemijski, ni klinički. Sigurnije  je, dakle, ne koristiti je u narodnoj medicini.

Zaljubljenici u božure iz Paraćina, Ćuprije, Zaječara i Leskovca najavljuju nove susrete ljubitelja tog cveta na izvorištu Crnog Timoka. Priroda je, kažu, ovde savršena, ali jarkocrvene latice valja sačuvati za nove pohode.

 rts.jagodina@rts.rs
+381 35 244 221