Život u planini

Pored teških uslova za život, bračni par Nešković sa petoro male dece odlučio se da ostane u kuršumlijskom selu Crveniki na samoj administrativnoj liniji sa Kosovom.

Iako se izdržavaju od seče drva i sezonskih poslova, za njih i još stotinak žitelja ovog kraja, najveći problem su planinski putevi kojima i leti jedva stižu do najbliže Medveđe, udaljene 20 i matične opštine Kuršumlija udaljene 40 kilometara.

I škola će ovde uskoro biti potrebna, jer je sve veći broj mladih bračnih parova sa troje i više dece koji se odlučio da ostane ovde.

Jelena i Raško Nešković iz Crvenike kod Dobrog Dola na kuršumlijskoj strani Radan planine, kažu da su, zahvaljujući Mariji, Vidaku, Vukašinu, Marijani i Vasiliju bogati ljudi.

"Nemamo uslove. Najviše nam nedostaje što nemamo puta, a daleko je i Dom zdravlja i škola. Moja najveća želja je da budu živi i zdravi i da završe školu", kaže Jelena Nešković.

Petoro malih Neškovića, iz rodne kuće u budućnost treba da krene putem, koga, iz Crvenike do ostatka sveta skoro da i nema.

"Na srcu je meni taj put i dalje. Tu sam vezan, drugog izbora nemam. Ipak, Medveđa je 20 kilometara, a Kuršumlija 40", kaže Raško Nešković.

U Dobrom Dolu i još devet okolnih sela na samoj administrativnoj granici sa Kosovom, u sedamdesetak kuća živi stotinak žitelja. Među njima su mahom staračka domaćinstva, ali i  mladi bračni parovi sa troje i više dece, pa se nastoji da se uskoro u Dobrom Dolu ponovo otvori osnovna škola u kojoj je sedamdesetih godina prošlog veka bilo oko trista đaka.

"Malo ih je ostalo. Moraju da idu zbog dece u školu i vode ih gde se ko snašao. Sada treba da ima oko desetoro dece koja bi već mogla da idu tu u školu", kaže predsednik Mesne zajednice Dobri Dol Radovan Jelić.

Predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić kaže da će učiniti sve da poprave put.

"Ne možemo da obećamo da ćemo da pravimo neke široke i veće puteve, ali, napravićemo kontakt i sa Ministarstvom prosvete", kaže Vidić.

Ukoliko dobiju pomoć da se poprave seoski putevi i proradi škola u dobrom dolu, porodice poput Neškovića neće morati da razmišljaju da, kao i većina iz ovog kraja, bolji život potraže u gradovima ili inostranstvu.