Čičoka u Rasinskom okrugu

Njiva sa stabljikama čičoke, visokim tri metra lako je uočljiva pored požutelih oranica kukuruza. Nimalo nalik našim tradicionalnim kulturama, u punom cvatu, ne liči na biljku koja daje prinos oko 200 tona zelene mase po hektaru.

Čičoka ima mnoge prednosti: nadzemni deo biljke koristi se za silažu, krtola za ishranu, ne napadaju je štetočine i ne prska se.

Vrednost ove medonosne biljke srodne suncokretu koja se, kad se jednom zasadi, eksploatiše dvadeset godina, na vreme su prepoznali stočari u okolini Kruševca i Trstenika.

"Pošto imamo ogromne gubitke u kukuruzu, nadamo se da će ovo da nam malo popravi raspoloženje i zalihe hrane koje su nam potrebne pošto se bavimo proizvodnjom mleka i mesa", kaže Saša Pešić iz Sušice.

Dragan Gunjak kaže da su u Savetodavnoj stručnoj službi za poljoprivredu Kruševac, u vezi sa gajenjem čičoke, u početku bili rezervisani.

"Onda smo radili silažu od čičoke koja je ocenjena kao veoma kvalitetna", kaže Gunjak. "To je najviša ocena koja može da se dobije za silažu. Potrebno je samo da se masa dobro isecka, sabije i pokrije, a stoka je izuzetno rado jede."

Poljoprivredni proizvođači kažu da je uz takvu ishranu, navodi Gunjak, povećana mlečnos njihovih grla.

Tridesetpetogodišnji Dragoslav Vitkovac iz Bresnog Polja gajio je čičoku na 10 ari kako bi prehranio mangulice. Sada je tu biljku zasadio na dva i po hektara, ne samo zbog velikog interesovanja kupaca za silažu već i zbog njenog krtolastog ploda sa visokom koncentracijom inulina koji se preporučuje u ishrani dijabetičara.

"Može da se pravi etanol, da se suši, koristi se u medicini", nabraja Vitkovac. "Krtolu planiram da sušim, da je barim i za prodaju."

Svoje proizvode distribuiraće sa imanja na kojem trenutno gradi kulu visoku 14 metara i volijere za životinje za koje ima dovoljno hrane. Planira da utrostruči proizvodnju čičoke koja polako osvaja dolinu Morave i Rasine.