Bukvar, knjiga pre svih

U saradnji sa Pedagoškim muzejom u Biblioteci šabačkoj otvorena je izložba "Bukvari i bukvarska nastava", na kojoj je prikazan razvitak prve đačke knjige u našoj zemlji.

Prvi srpski bukvar štampan je u Veneciji 1597. godine, napisan je ćiriličnim slovima na srpskoslovenskom jeziku. Nekada su se slova preslikavala, koristila se bukova kora ili daščara prevučena voskom i štapić koji je na jednom kraju bio zaoštren.

"Prvi su bili jako mali, bez ilustracija, imali su samo molitve, a ovi danas su sadržajnini i bogatiji", kaže Branislava Jordanović, autor izložbe.

Reč bukvar znači slovo ili slovarica i počinje se najpre upotrebljavati u Rusiji u 16.veku. Tokom vremena menjao je i nazive.

"Imamo te prve bukvare koji su se zvali azbuka, abeceda, alfabeta i bukvica, otuda potiče i ona čuvena izreka "očitaću ti bukvicu, koju su učitelji koristili da bi malo zaplašili učenike", kaže Kristina Arsenović iz Biblioteke šabačke.

Sve do početka 19. veka obučavanje u čitanju i pisanju obeležila je metoda sricanja. Bukvar je uvek bio osnov svakog obrazovanja i knjiga od koje svi počinjemo.

Pesnik Dejan Aleksić kaže da nije Bukvara sve ostale knjige, sa kojima se susrećemo, ne bi imale nikakvog značaja budući da, kako kaže, ne bismo bili pismeni.

"Bukvar je i na mene ostavio velike impresije u vreme kada sam se ja opismenjavao. U to vreme ipak smo u prvom razredu sticali pismenost, a ne kao danas kada mnoga deca po polasku u školu već znaju da čitaju i pišu", kaže Dejan.

Pored učenja u redovnoj nastavi, na izložbi je dat prikaz i početnog obučavanja dece sa posebnim potrebama, a na panoima istaknute su i priče o velikim reformatorima našeg jezika, Savi Mrkalju i Vuku Karadžiću.