Izložba grnčarije u Muzeju "Ponišavlja"

Zvuk grnčarskog točka sve se ređe čuje u Pirotu. Mnogi predmeti sa izložbe u muzeju "Ponišavlja" odavno se više ne proizvode, jer se ovim tradicionalnim zanatom u Pirotu bavi samo nekoliko grnčara.

Dragan Mančić je jedan od retkih Piroćanaca koji čuva tradiciju nekada veoma cenjenih grnčara sa ovih prostora.

"Zanat sam naučio od svog dede, bavim se ovim već oko dvadeset godina. Nadam se da će neko da me nasledi. Nije teško baviti se grnčarstvom, mada zanat čovek uči dok je živ, ali mislim da je za ovaj posao ipak potreban talenat i neka umetnička crta", kaže Dragan.

Pirot je polovinom 19. veka bio centar grnčarskog zanata i imao je 40 radionica, a u periodu pre Prvog svetskog rata, čak 125  grnčara. Danas je ovo jedna od nekoliko radionica u pirotskom kraju koja proizvodi grnčarske predmete na tradicionalan način.

Osim malobrojnih zanatlija i Muzej "Ponišavlja" sa svojom bogatom zbirkom  grnčarskih predmeta čuva tradiciju starog Pirota. Najnovijom izložbom, javnosti je predstavljena kolekcija pljoski, čutura i buklij, odnosno sudova za rakiju za  koju stručnjaci kažu da je jedna od najvećih i najraznovrsnijih u Srbiji.

Saška Velkova, kustos-etnolog Muzeja "Ponišavlja" kaže da je najstariji predmet na izložbi zelena pljoska koja je vrlo jednostavnog i prostog izgleda.

"Pljoska je bez ikakvih ukrasa i šara i bez oboda. Ima samo sa tri nožice i jedan grlić, koji ima profilaciju, a koja je služila da se priveže kanap za nju da bi mogla lakše da se smesti u džep", kaže Velkova.

Iako predmeti od gline danas imaju, uglavnom estestku, a ne upotrebnu vrednost  kao nekada, postoji veliko interesovanje tržišta za pirotsku  grnčariju. To, kako kažu, daje nadu da će i ovaj zanat, pored ćilimarstva,  ipak opstati na ovim  prostorima.