Zaboravljeni grad Jeleč

Srednjovekovni grad Jeleč, poznat kao letnjikovac Nemanjića za koji se vezuje i događaj koji je prethodio dolasku kralja Milutina na presto, još nije valjano istražen. Još se ništa ne preduzima ni da se grad u Dolini kraljeva zaštiti od daljeg propadanja.

Iako po svom istorijskom značaju i turističkom potencijalu zaslužuje da bude zaštićen i pristupačan turistima, epski grad na vrhu planine Rogozne zapušten je i zaboravljen od svih.

"Na Jeleču, nažalost, nisu rađena nikakva istraživanja, osim divljih kopača blaga koji konstantno rovare po svim spomenicima kulture, ne samo po Jeleču", rekla je Dragica Premović Aleksić, direktorka Muzeja Ras u Novom Pazaru.

Ne može se sa sigurnošću reći kada je tačno ovo utvrđenje podignuto. Zna se samo da se Jeleč prvi put pominje 1282. godine. Ta godina se u istorijskim izvorima navodi kao godina kada je kralj Dragutin, loveći sa vlastelom ispod grada Jeleča, nesrećno pao s konja i polomio nogu.

Taj događaj imao je dosta odjeka u srpskoj istoriografiji. Zna se da je kralj Dragutin svrgao s vlasti svoga oca Uroša.

Neki izvori navode da je pad s konja, posle kojeg slomljena noga dugo nije mogla da zaraste, shvatio kao božju kaznu za ono što je uradio svom ocu. Pozvao je, zato, mlađeg brata Milutina i predao mu presto iste godine kada je polomio nogu. Milutin je Srbijom vladao narednih četrdeset godina.

Dolina kraljeva

Jeleč se pominje i kao jedna od prestonica Srbije tog vremena.

Grad je relativno malih razmera i nepravilne osnove u obliku trapeza. Ostaci srednjovekovnog grada, posebno zidovi i kule, još uvek odolevaju zubu vremena.

Utvrđenje je podignuto na ostacima ugašenog vulkana, na nadmorskoj visini od 1.262 metra.
Imao je odličan pregled i sopstveni izvor vode, što je, u strateško-odbrambenom smislu, bilo veoma važno.

"Kažu da je Jeleč bio neosvojiv. Sva utvrđenja, koja su imala samo kišnicu, mogla su da se osvoje, a Jeleč je imao prirodnu vodu, pa je i to jedan od razloga što je izgrađen baš na ovom neverovatnom mestu", prepričava deo narodnog predanja meštanin Todor Nikolić.

Predanje još kazuje da se Jeleč zidao tako što je postavljen čovek do čoveka, a onda bi oni, iz ruke u ruku, prenosili kamenje iz Ibra koji se nalazi na dva sata hoda od utvrđenja.

Do sada se malo zna o Jeleču i još se ništa ne preduzima da se ovaj grad zaštiti od daljeg propadanja. Malo je toga i napisano o ovom graditeljskom dragulju čiji je svaki kamen istorija.

Posetioci su ovde retki, što je i razumljivo, jer se do grada može stići samo pešice, kozjom stazom. Jeleč s vremena na vreme obiđe tek po neki avanturista, planinar ili radoznali foto-reporter.

Vasilije Vasović iz sela Batke, koje je najbliže Jeleču, kaže da je šteta što ovakvo jedno zdanje propada. Ne pamti kad je poslednji put video turiste, a sam često voli da se uputi stazama kojima su, kako kaže, jezdili Nemanjići.

Planove za rekonstrukciju Jeleča imaju i lokalna samouprava i Turistička organizacija Novi Pazar.

"Naravno da smo mi, kao turistička organizacija grada, zainteresovani da stari grad Jeleč i kompletno cela planina Rogozna budu uvršteni u turističku ponudu Novog Pazara", kaže Valdin Hajderpašić i dodaje da će se založiti da se za početak do Jeleča izgradi put.

Bez obzira na to što u Novom Pazaru postoje planovi da se grad približi turistima, to neće moći da učine bez pomoći države. Kažu, isplatilo bi se, jer bi Dolina kraljeva, kako mnogi zovu ovaj kraj, mogla da donese profit i gradu i državi i da se otrgne od zaborava i propadanja.

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 02. avg 2012, 12:37)
anonymous [neregistrovani]

Re. a da pišete kraće?

Ako te mrzi da čitaš gledaj slike.

(četvrtak, 02. avg 2012, 09:24)
anonymous [neregistrovani]

a da pišete kraće?

Nešto me mrzi da čitam sve što je duže od dva pasusa :)))