Bespućem do Štitara

Do Štitara se može samo terenskim vozilom, preko livada i puteva koji se jedva naziru. Došli smo do prvih kuća i dalje nismo mogli ni pešice, jer su sneg i blato na svakom koraku.

Radoš Bešević nam je krenuo u susret na konju, jedinom "prevozu" koji ovde koliko-toliko funkcioniše. Bešević kaže da, od svih sela u ovom kraju, u Štitarima ima najviše omladine: "Svaka porodica ima kuću u gradu. I ja imam kuću u gradu. Ali sam ovde rođen i tu ću i ostati."

U selu ima preko pedeset domaćinstava; od toga je dvadeset stalno naseljno. Ostala domaćinstva ožive početkom maja, ukućani ih napuštaju obično u oktobru. Oni koji žive u gradu, dolaze tokom celog leta.

"Priroda i čist vazduh... Milina je i kad dođu", kaže Bešević. "Imaš sa kim da razgovaraš. Čim dođe mart i Đurđevdan, eto ih po celo leto, do snega."

Radoš ima stado od osamdesetak ovaca, drži i krave ali, kako kaže, samo za kućne potrebe.

Dobro selo bez dobrog puta

Mnoga golijska sela su ugasila, ali ne i Štitare. Ima i mladih - njih dvadesetak mlađi su od 25 godina a i oni se, poput Radoša, bave stočarstvom.

"Od stočarstva bi trenutno moglo da se živi", kaže Aleksandar Maraš, dvedesetogodišnji Štitarac. "Ali, vidite i sami. Taj put je najveći problem, zbog toga  i mladi i stari napuštaju selo. Da ima puta, niko ne bi otišao."

Sneg je zimus pojedinim domaćinstvima napravio ogromnu štetu. Kuća Miroljuba Šarca se urušila pod težinom smetova. Kaže da bi sve lako popravio da ima puta:

"Sneg je bio oko pola metra kada sam došao da popravim urušeni krov. Skoro kilometar smo morali pešice da donosimo dasku po dasku. Traktor nije mogao da prođe. Džabe što je ravno i što ide kroz pašnjak kad se od blata i snega do sela ne može."

Golijski predeli su, kažu meštani, jedan od razloga da se selo ne napusti. Dok smo se vraćali ka asfaltiranom putu koji krivuda od Novog Pazara ka Goliji, sreli smo petoro osnovca, koji do škole pešače preko tri kilometra po brdima. Znak da će ovo selo na Goliji ipak opstati.