Poslednji ruski car u Žiči

Jedina freska ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova u našoj zemlji nalazi se u manastiru Žiči, a otkrivena je tek pre nekoliko godina, jer je tajna njenog postojanja bila strogo čuvana među monahinjama.

Tokom februarske revolucije 1917. godine, srušena je carska vlast u Rusiji. Godinu dana kasnije, boljševici su ubili poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i njegovu porodicu.

Tajanstvena freska otkrivena je u Crkvi Svetog Save, u manastirskom kompleksu Žiče, ispod običnog papira koji je bio pričvršćen pribadačama.

Fresku su 1945. godine pokrili duhovnik manastira otac Dositej i tada, mladi monah otac Gerasim. Bili su prisiljeni da to urade, jer je naredba stigla od lokalnih organa vlasti, svedoči jedna od najstarijih monahinja u Žiči, monahinja Dorotea.

"Freska se nije smela pokazati. Nije se mogla ni spomenuti", priča monahinja Dorotea. "Prekrili su je plavim pak-papirom i ponašali se kao da ona ne postoji. Boja na plavom papiru je bledela. Postajala je sivkasta i sve više se izjednačavala sa patinom na zidu koji je takođe bio u sivim tonovima. To je, u izvesnom smislu, dobro došlo i spaslo fresku da ne bude uočljiva."

Nekoliko pribadača je ostalo po obodu freske. Portret poslednjeg ruskog monarha odlično je očuvan. Crkvu je oslikao baron Nikola Majendorf 1937. godine. Delo ovog ruskog emigranta blagoslovio je vladika Nikolaj Velimirović.

Protojerej stavrofor Ljubinko Kostić kaže da je vladika Nikolaj voleo Ruse i ukazivao čast mnogima.  Tako je ovde stigao i baron Majendorf, koji je crkvu i oslikao.

"Vidimo u ovoj crkvi jedinstvenu fresku ruskog cara Nikolaja Drugog Romanove i druge ruske svetitelje - Serafima Sarovskog, Svetog Velikog ruskog kneza Vladimira, pokrstitelja Rusije u kombinaciji sa srpskim svetiteljima i freskama koje su vrlo značajne istorijski ovde za Žiču i Svetosavski hram", kaže Kostić.

Car Nikolaj Aleksandrovič je bio imperator Rusije, kralj Poljske i Veliki knez Finske. Nikolaj i njegova supruga Aleksandra Fjodorovna imali su petoro dece. Svi su streljani 17. jula 1918. godine u Jekaterinburgu, čime je ugašena loza Romanovih. Posle ubistva cara više od dva miliona Rusa, na čelu sa plemstvom, emigriralo je u inostranstvo. 

Baron Majendorf nije bio jedini ruski emigrant koji je boravio u Žiči. Tridesetih godina prošlog veka ovde je živeo jedan tajanstveni monah. O njegovom životu nikada se u Žiči nije pričalo. Zna se samo da potiče iz Rusije i da je njegov identitet čuvao sam vladika Nikolaj Velimirović.

Otac Ljubinko pokazao je monaško groblje gde su sahranjivani žički monasi, monahinje i crkveni velikodostojnici. Tu je i grob monaha Haritona:

"On je sahranjen ovde, bez drvenog sanduka, samo u monaškoj rizi u mantiji. S jedne i druge strane glave su stavljene po tri cigle i preko njih jedna dašcica da oni prvi grumeni zemlje, kojim bude zasut, ne oštete njegov lik."

Manastir krije mnoge tajne

Monah Hariton je poreklom iz ugledne porodice. Pretpostavlja se da je bio u srodstvu sa carskom porodicom. Sve to ukazuje na veze Rusije i Žiče. Još je mnogo tajni pohranjeno u manastiru.

Crkvi Svetog Save vraćen je prvobitni izgled. Milan Rakočević, vajar kaže da je pre nekoliko godina preduzeta veća graditeljska intervencija u crkvi koja je već počela da se urušava, iako je značajna po mnogim stvarima. On kaže da su sređeni temelji da se ne raspada crkva, odrađen krov, a u sklopu radova bila je i rekonstrukcija podova.

Projekat za sanaciju živopisa crkve već tri godine bezuspešno, kod Ministarstva kulture, konkuriše za sredstva.

Kustoskinja Lidija Cvetić kaže da su se slikar konzervator Dušan Jovanović i ona uključili u projekat da pomognu manastiru Žiči izlaganjem u Domu ruske kulture.

Ruska pravoslavna crkva u izbeglištvu kanonizovala je Nikolaja Romanova 1981. godine. Zvanična ruska crkva učinila je to devetnaest godina kasnije. Carska porodica je, zahvaljujući Nikolaju Velimiroviću, imala je svoj duhovni dom u Žiči mnogo ranije.