Poslednji kovač

Iako je nedavno proslavio 83. rođendan Stanimir Nikolić, bivši kovač kraljevačke Fabrike vagona i nakon zaslužene penzije ostao je veran svom zanatu.

Popularni deda Cane istim žarom i ljubavlju kao u mladosti kuje sve alatke potrebne seljaku u svakodnevnom poslu.

Stari majstor kaže da se kovačkim poslom bavi punih 65 godina. Rado se, kaže seća svojih početaka. Zanat je učio prvo kod Miroslava Sretenovića iz Vrdila, četiri godine, a zatim godinu dana kod Radomira Bukumire iz Konareva-vrsnih majstora. Posle toga kovačko umeće usavršavao je u Fabrici vagona i Gibnjari, čuvenim kraljevačkim preduzećima.

Do pre par decenija samo u Vrdilima, Stanimirovom rodnom selu i susednim Roćevićima i Pekčanici bilo je sedam kovača, danas je Cane jedini majstor u celom Nadibru.

Sa setom priča da kovača više nema, a samo u njegovom selu imalo bi posla za trojicu i to da, kako kaže, rade od jutra do mraka. Mladi neće da uče njegov zanat, čak ni njegovi unuci iako bi uz njega mogli da postanu vrsni majstori. Naučio bi ih, kaže, svim tajnama od kovanja do kaljenja.

Zoran Majstorović, Stanimirov komšija za vrdilskog kovača ima samo reči hvale i kao majstora i kao čoveka. Ponešto je, kaže od njega i naučio što mu je od velike koristi.

I Milan Premović iz sela Žiča kod Kraljeva kaže da, od kako je upoznao Stanimira Nikolića, kod drugih majstora ne ide. Nije mu, kaže, teško da pređe dvadesetak kilometara, jer se isplati.

Krepki kovač iz ovog plodnog kraljevačkog sela kaže da će svom poslu biti veran dok mu čekić i mehovi ne otežaju i vatra oku ne zasmeta, da zanat ne zamre, bar za vreme njegovog života.