Život od krompira

Generacijama se u domaćinstvima u selu Pečenjevce kod Leskovca proizvodi isključivo krompir, po kojem je ovo selo i poznato.

Dvadesetdevetogodišnji Bojan Zdravković na tri i po hektara ima skoro stotinu tona roda. Uskladišten, krompir čeka na kupce i bolju cenu.

"Situacija je loša, jer trenutna cena od petnaest do dvadeset dinara nije dovoljna ni za pokrivanje velikih ulaganja koja se po hektaru kreću do 250.000 dinara. Sa cenom od trideset dinara sve bi bilo drugačije, bilo bi čak i zarade", kaže Bojan.

Od 500 kuća nema one koja od krompira ne živi, nekada sa većim tržištem bolje, danas nešto teže, ali se, kako kažu, ovog proizvoda niko ne odriče.

Meštanin Miodrag Krstić kaže da je nekada u Jugoslaviji svako imao svoje tržište.

"Naše tržište je bila Makedonija, sada i oni proizvode krompir tako da nam je mnogo teže. Ovde je proizvodnja krompira tradicija i proizvode ga čak i stari ljudi sve dok mogu", kaže Krstić.

Koliko je proizvodnja usavršena potvrđuje i krompir od nekoliko stotina grama koji uspeva, kažu samo na pečenjevačkoj zemlji.

Srboljub Cvetanović iz pečenjevca kaže da je tajna u navodnjavanju, ali i u dobroj zemlji. Proizvodnjom povrća ovde su se pre izvesnog vremena bavili i Kinezi. Od njih je, kako kažu, ostao i ovaj krompir - svemirski ili kineski, a uskoro će izaći i na naše tržište.

"Kinezi ne dozvoljavaju izvoz semena, već samo gotovih proizvoda od ovog krompira. Ja sam ga nabavio zahvaljujući Kinezima koji su ovde bili jedno vreme. Tek sada posle tri godine proizvodnje mogu da izađem sa dovoljnim količinama na tržište. Oni koji su ga probali su oduševljeni", kaže uzgajivač krompira Slobodan Videnović.

Kondor, Karera, Rivijera, Aladin, ili jednostavniji crveni i beli krompir, podjednako je dobar za pripremu jela i banica. U leskovačkom kraju pod krompirom je 4.000 hektara, najviše u Pečenjevcu i okolnim selima. Prinos je ove godine za pet do deset odsto umanjen zbog pojave krompirovog moljca.

Novica Milenković iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu kaže da se sve više povećavaju površine pod krompirom kod induvidualnih proizvođaca.

"Reč je o skupoj proizvodnji koju mogu da izdrže samo oni najveći. Ova godina nije najbolja, jer, iako nismo očekivali, i ovde je stigao krompirov moljac, a pitanje je kakva će biti i naredna godina", kaže Milenković.

Svesni da sve zavisi od tržišta cilj im je da stignu i do evropskog kupca. Za početak manje količine sa juga otišle su u Norvešku.